Srce Francuza kuca za Srbe

Patrijarh srpski Irinej pre nekoliko dana odlikovao je humanitarca Arnoa Gujona, Francuza čije srce kuca za kosovske Srbe i koji im godinama pomaže da lakše prebrode patnje, samoću i teror.

“Gujon, već dugo ublažava strašne nevolje našeg naroda na KiM, jedinog naroda u Evropi lišenog svih ljudskih prava“, pomaže mu u najpotrebnijem, kako bi mogao da egzistira na našim svetim prostorima i time čini, veliko dobro delo, utoliko veće, jer je prvo počeo da čini kada nije imao ni punih 20 godina”, rekao je patrijarh Irinej uručujući mi Orden Svetog Save prvog stepena, najveće odlikovane Srpske pravoslavne crkve.

Osim „delotvorne ljubavi“ pokazane njegovim svesrdnim zalaganjem u prikupljanju i pružanju neophodne pomoći za crkvu i stradalni narod na KiM, rekao je patrijarh, Gujon je odlikovan i zbog istrajnog svedočenja istine o životu našeg naroda u našoj pokrajini.

„Nemamo reči da se zahvalimo. U ime naše crkve, tog naroda koji je ostao da pati i strada na Kosovu, mi vam zahvaljujemo dragi naš veliki prijatelju na svemu što ste do sada učinili i što činite. Naše su reči slabe, ali se molimo gospodu na vama“, rekao je patrijarh.

Arno Gujon, primajući orden Svetoga Save prvog stepena, rekao je da mu je velika čast da primi orden, kao i da to odlikovanje posvećuje „svim žrtvama kosovske tragedije, od cara Lazara, do Olivera Ivanovića“.

„Posvećujem ga takođe junacima današnjeg doba, a to su Srbi sa KiM koji opstaju na svojim ognjištima, uprkos nehumanim uslovima u kojima žive. Nisam siguran da sam u proteklih 14 godina uspeo da promenim njihove živote, ali sam siguran da su oni promenili moj. Promenili su moj pogled na svet i pokazali mi pravi značaj borbe za slobodu“, rekao je Gujon i istakao.

“Da se nisam susreo sa Srbima na KiM verovatno ne bi danas bio ovde, oni su promenili njegov život i zato im posvećuje tu nagradu.

Arno Gujon je za nepravdu koja se čini Srbima i satanizaciju našeg naroda čuo od oca, koji je bio jedan od retklih glasova razuma iz Francuske tokom besomučne kampanje i napada na Srbiju devedesetih godina poršlog veka. On je podsetio na dane velikog srpskog-francuskog prijateljstva iz Prvog svetskog rata i tu ljubav prema Srbima preneo i na sina. Arno se seća kako ga je još dok je bio školarac bolela gotovo orkestrirana kampanja protiv srpskog naroda i stim u vezi medijima je više puta ispričao sukob sa profesorom, koji je đacima gotovo sa ushićenjem govorio o opravdanosti bombardovanja Radio-televizije Srtbije. Gujon mu se na tom predavanju suprotstavio i bio izložen ruglu đaka i samog profesora, koji mu se posle više godina izvinuo što je podržavao ubijanje ni krivih ni dužnih srpskih civila.

Još od tih dana Gujon je intezivno razmišljao kako barem malo da pomogne da se istina o Srbima čuje u zapadnom svetu, a pre svega mu je želja bila da učini sve kako bi barem malo olakšao patnju Srba na Kosovu i Metohiji. Tako je pre 14 godina nastala humanitarna organizacija “Solidarnost za Kosovo”. Od  te 2004. godine, sa nepunih 20 leta, do danas na Kosovo je dopremio pomoć u iznosu od skoro dva miliona evra i s pravom poneo titulu najvećeg dobrotovora srpskog naroda.

Njegova organizacija do sada je na Kosovu obnovila 27 škola, izgradila četiri farme, mlekaru, fabriku za pasterizaciju voća i povrća, postavila nekoliko plastenika I izbušila više bunara, a trenutno gradi farmu za tov svinja kod Novog Brda i renovira četiri škole.

“Solidarnost za Kosovo” osnovao je sa bratom Bertranom, a sećajući se tih dana kaže da je krenuo na Kosovo sa velikim strahom jer nije znao šta će tamo zateći.

– Znali smo da tama vlada veliko neprijateljstvo prema Srbima, da je  veliko siromaštvo, da ljudi žive bez slobode govora, kretanja i to početkom 21. veka u Evropi, a ipak smo najsrdačnije dočekani. Nisu imali ništa, a hteli su da daju sve. „Ako od svojih usta ne odvajaš, u suštini i ne daješ“, rekla mi je gospođa iz sela Banja koja me je sa suprugom primila na konačište, i tada sam shvatio pravi smisao davanja. Ipak, najviše me je potreslo kada sam jednoj devojčici poklonio lutku i shvatio da je to bila prva lutka koju je dobila, a imala je 11 godina  – često priča Gujion sećajući se prvog dolaska na Kosovo.

U njegovoj humanitarnoj organizaciji nalazi se oko 30 volontera, uglavnom Francuza, a svima njima je da osim pomoći Srbima na Kosovu cilj da obnove pokidane veze dva naroda. Arno Gujon je ubedjen, i to mu je, kaže, najveća satisfakcija, što mnogi Francuzi više ne gledaju na Srbe kao loše momke, već shvataju das u žrtve gnusnih laži.

– Ne možemo da zatvaramo oči pred onim što se dešava, ne samo zbog prošlosti već i zbog budućnosti naše dece. Bar jednom mesečno odemo na Kosovo. Sprijateljili smo se sa ljudima tamo, zbližili se, odrasli zajedno. Dosta dece danas ima u selima što je najbolji znak nade i hrabrosti. To su vredni i dostojanstveni ljudi koji ne žele da žive od pomoći već od sopstvenog rada – kaže Gujon.

Svoju ljubav prema Srbima krunisao je i brakom sa Srpkinjom iz Zvornika sa kojom ima dve ćerke Milenu Žozjan Milojku i Irenu Ivanu Alinu. Naučio je odlično srpski jezik i, najomiljenije srpsko jelo mu je pasulj, a od pića šljivovica. Zanimljivo je da mu je iz srspke istorije omiljena ličnost kralj Petar I Karadjordjević, koji je za njega pravi primer francusko-srspkog prijateljstva.