Srbin sa čovekom koji je ponizio Hitlera
Sve je počelo tvitom Milana Malenčića. „Gledam film Trka o Džesiju Ovensu i osetim ponos jer se moj deda s njim upoznao 1936. na Olimpijskim igrama u Berlinu i, naravno, slikao, za razliku od onog nacističkog izroda, napisao je, a uz opis je stajala i slika. Crno-bela. Džesi Ovens i još jedan čovek.
Novinarska znatiželja nam nije dala mira, pa smo stupili u kontakt sa autorom tvita da saznamo ko je čovek koji se fotografisao sa četvorostrukim olimpijskim šampionom u Berlinu. Bilo je dovoljno nekoliko razmenjenih poruka da se sa Milanom čujemo kako bi nam ispričao priču o do tada još uvek za sve nas „misterioznom čoveku”.
-Na slici s Džesijem Ovensom je moj deda Rodoljub, koji je bio je šef Novosadske kriminalističke policije. Pre toga je završio Pravni fakultet u Beogradu, a onda se školovao u Berlinu i Drezdenu. Bio je nemački đak, nemački je govorio kao maternji – počeo je priču za „Blic” Milan Malenčić.
-Za sve je kriva moja baba Katica, koja je u nekim dnevnim novinama popunjavala kupone za nagradnu igru. I sudbina je htela da baš ona bude dobitnik karata za Igre. Kako ona nije mogla sama da ide, krenuo je i moj deda u Nemačku. Kako se Rodoljub, pored toga što je bio policajac, bavio i fudbalom – bio je golman reprezentacije Kraljevine Jugoslavije – a bavio se i umetničkom fotografijom, te je držao kurseve fotografije u novosadskom Foto-kino klubu, Rodoljub je imao privilegiju da postane prvi fotoreporter iz Jugoslavije koji je akreditovan na nekim olimpijskim igrama.
-Odradio je cele Olimpijske igre, slao je intervjue, fotografije… U moru materijala koje je poslao, našla se i ta fotografija s Džesijem Ovensom koju sam ja pronašao i objavio. Zaista sam ponosan na sve što je moj deda uradio i što je uspeo da bude na tako velikom događaju, te da uradi sve što je uradio – rekao je Milan Malenčić.
Naš sagovornik je nastavio sa pohvalama na račun svog dede.
-Rodoljub je bio izuzetno svestran čovek, svašta je znao, snimio je i jedan amaterski krimi-film „Happy end” (Srećan kraj), a napisao je i knjige „Tehnička policija i njen rad”, „Borba protiv zločina”, „Tehnika i metodika rada organa kriminalističke službe” i „Fotografija pri veštačkoj svetlosti”.
Milan je izuzetno ponosan što ima priliku da govori o svom dedi:
-Rodoljub je posle rata bio zarobljen i odvojen od babe, tate i strica, koji su takođe bili zarobljeni, ali su uspeli da se za vreme Drugog svetskog rata izbave iz zarobljeništva. Deda je bio u zatvoru, a onda je uspeo da se penzioniše. Nakon toga je bio jedan od osnivača Policijske škole u Sremskoj Kamenici.
