На стратишту хоће да граде пословни центар!
Др Дејан Антић, наставник на Департману за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу, упозорио је јавност на план општинских власти у Сурдулици да на месту масовног страдања Срба у годинама бугарске окупације Србије у Првом светском рату дозволе изградњу пословно-услужног комплекса .
Тим поводом саопштењем се огласио и Музеј жртава геноцида из Београда, институција која је кроз Закон о култури добила у надлежност развијање културе сећања на српске жртве током читавог двадесетог века. Музеј је дао у потпуности подршку доценту др Дејану Антићу у намери да сачува од заборава страдање српског народа јужне Србије током Првог светског рата које би било озбиљно нарушено изградњом пословно-услужног комплекса на месту стратишта.
„Свесни чињенице да се политиком памћења може конструисати пожељна слика прошлости, која нужно не мора одговарати историјској истини, сматрамо да би било погубно дозволити изградњу било каквог објекта на месту страдања, осим објекта који би за циљ имао чување сећања на страдаланике. С тога, изградња спомен-обележја или меморијалног центра на простору уз Дубоку долину би требало да буде најпречи задатак, како бисмо се достојно одужили невино настрадалим прецима, и како бисмо, као држава и друштво, показали озбиљност и намеру да од заборава сачувамо страдања нашег народа“, каже се у саопштењу и додаје:
„Уместо пословно-услужног комплекса, место страдања уз Дубоку долину би требало да постане место сећања и обавезна станица сурдуличких, врањанских, лесковачких и других школа, на коме ће се млађим генерацијама говорити о страдању њихових предака“.
Подсетимо, Дубока долина је масовно стратиште Срба из Првог светског рата, где се ни после сто година није утврдио коначан број жртава. За три године, од касне јесени 1915. године до краја Првог светског рата окупатор је, према извештајима Међусавезничке комисије за испитивање кршења Хашке конвенције у окупираној Србији и сведочењима преживелих, на најсуровији начин побио више хиљада цивила међу којима су биле и жене и деца. Пре три лета СПЦ је канонизовала сурдуличке мученике и сваког 29. маја је сећање на пострадале. У исто време, локална самоуправа Сурдулице последњих година чини све да тај дан прође што невидљивије.
