Srbin koji je zadužio svetsku nauku

U organizaciji SPKD „Prosvjeta“ u Švajcarskoj, u Svetouspenskom hramu, održano je predavanje na temu „Milutin Milanković juče, danas i sutra“. Predavanje je pripremio mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ iz Beograda.

Mnogobrojnim gostima obratili su se predsednik SPKD Prosvjeta, Čedomir Papović, i generalni konzul Republike Srbije Zoran Jeremić, koji je pohvalio ideju Prosvjete da se jedno ovakvo predavanje održi, pogotovu kada je reč o naučniku Milankoviću koji je bio švajcarski student. Skup je pozdravio i blagoslovio okupljanje i otac dr Miroslav Simjonović.

Ko je Milutin Milanković, šta je otkrio, po čemu je njegov doprinos nauci tako veliki da medalja za vrhunske domete u nauci nosi njegovo ime, a Mesec i Mars na svojim atlasima upisuju njegovo ime? Šta ga je toliko izdiglo u hramu nauke, čime se njegovo delo opire zaboravu, i zašto se, kako vreme prolazi, o njemu sve više govori?

Odgovore na ova i druga pitanja o velikanu srpske i svetske nauke dobili smo od gosta Slavka Maksimovića, predsednika Udruženja Milutin Milanković iz Beograda.

Slavko Maksimović je magistar meteorologije. Ceo radni vek proveo je u meteorološkoj službi kao specijalista za klimatske promene i atmosferske nepogode, oblasti koje su duboko povezane sa delatnošću koja je Milutin Milanković donela svetsku slavu. To ga je verovatno i opredelilo da već više od petnaest godina otkriva i javnosti predstavlja naučni i životni put Milutina Milankovića.

Osnivač je Udruženja Milutin Milanković. Autor je ili koautor nekoliko publkacija, tekstova i scenarija za seriju i filmove o Milutinu Milankoviću.

Mr Slavko Maksimović je počeo priču od prvog susreta sa likom Milankovića. Za sve je „kriv“ članak u novinama koji je jednog jutra osvanuo u Večernjim novostima 1955. godine. Od tog momenta do danas mr Maksimović ne prestaje da se posvećeno bavi likom i delom našeg naučnika.

Postoje dve vrsta naučnika – naučnik koji se rađa, ili formira napornim radom, rekao je Maksimović, a zatim uveo prisutne u živopisnu priču o Milankoviću počevši od Dalja, rodnog mesta slavnog naučnika, pa do školovanja u Osijeku, odlaska u Beč i Ženevu, slavnim članovima porodice, kao i profesoru Varićku koji je verovao u njega. Milanković je bio jedan od najromantičnijih ljudi iz sveta nauke pa su njegovi citati često citirani.

Jedan je od retkih naučnika koji se iz blagostanja tadašnjeg stečenog statusa na zapadu vratio u Srbiju da svoje izume donese svojoj zemlji. Milanković je prijavio svojih 5 patenata vrlo rano. Po povratku u Beograd uspostavio je prijateljstvo sa, po struci najbližim kolegama, Mihailom Petrovićem-Mikom Alasom i Bogdanom Gavrilovićem. Oni su, pored profesora Varićaka, Čubera i Brika, bitno uticali na njegov razvoj i naučno opredeljenje. Na predavanju smo čuli i o Prvom i Drugom svetskom ratu koji je zadesio Milankovića, kao i priznanjima u Jugoslaviji, njegovoj ljubavnoj priči i ispunjenoj želji majke da za životnog saputnika izabere Srpkinju.

Milutin Milanković, bio je mnogo toga – đak, student, pronalazač, inženjer, konstruktor, građevinar, muž, otac, profesor, akademik, putnik, zatvorenik, doktor nauka, gospodin,… Ipak, dve činjenice najbolje opisuju Milutina Milankovića, a to je da je bio patriota i naučnik.

Najcitiraniji je srpski naučnik, i jedan je od najcitiranijih naučnika u svetskoj naučnoj zajednici, istraživač koga s razlogom, i s pravom, ubrajaju u pet najvećih naučnika dvadesetog veka i među petnaest najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili planetom Zemljom.

Mr Slavko Maksimović poklonio je komplet knjiga Srpskoj pravoslavnoj opštini, Udruženju srpskih studenata i SPKD Prosvjeta i održao još četiri  predavanja u Švajcarskoj.