Srba u Istri duplo manje, ali mirno žive

Početkom devedesetih godina prošlog veka, uoči ratnih dešavanja, u Istri je živelo oko 22000 Srba, danas ih je doslovno duplo manje, tek oko 11 000. Ako se uzme broj neopredjeljenih, bilo iz straha ili praktičnih razloga, a njima se prirodaju neupisani i asimilirani – taj broj je dakako mnogo veći.

Arhimandrit Danilo Ljubotina, čuveni perojski i nekada pulski paroh i intelektualac na pitanje kako žive Srbi u Istri danas, govori ovako: –

-Ne može se reći da žive posebno teško!

On dodaje metaforički odgovor gde po njemu leže stvarni problemi:

-Oni ne pate manje od drugih što je Uljanik (brodogradilište) prodat.

Drugim rečima, problemi su ekonomske prirode pre svega, iako otac Ljubotina smatra da deo Srba i dalje živi „poluskriveno”. On kaže i da postoji zajednička osobina koju ovaj narod deli, kako njegovi autohtoni, perojski žitelji, tako i oni kasnije.

-Mi Istrijani-Srbi smo umereni, mi znamo dokle možemo. I mi znamo druge oko nas. Sve manjine uvek se skupljaju oko nas – ističe arhimandrit Danilo.

Danilo Ljubotina

Srbi danas u Istri žive mirno, barem što se tiče osnovnih pitanja identiteta i uslova života koji moraju biti garantovani svakom građaninu neke države. Koliko god se i dalje na Srbe od strane šovinističkog i trajno ostrašćenog manjeg dela stanovništva tu i tamo gleda ispod oka, u Istri deluje nekoliko organizacija, i to vrlo javno i bez skrivanja, od agilne Zajednice Srba Istre koja organizuje vrlo zapažene i dobro postavljene Dane srpske kulture u Istri, pa do samog SKD Prosvjeta.

Svake godine dolaze gosti iz ostatka Hrvatske i iz same Matice, među njima i poznate ličnosti, pevači i glumci, slave se slave, drže svečane akademije, prave nastupi folklora i prikazivanja filmova iz Srbije, što u gradu najpoznatijeg filmskog festivala ide i dobro i lako. Intelektualaca i umetnika ima malo, pogotovo iz mlađe generacije, što znači da se ni ovdje ne obrazuje i ne formira nova elita. Ali to je problem svuda gdje se ova nacionalna zajednica drži.

Pokazalo se, kao i toliko puta – a u slučaju Istre, zbog blažeg i tolerantnijeg načina života još istaknutije – da je sve ono devedesetih bilo ne samo bespotrebno, nego i uzalud. To se pokazuje, u našem tipičnom obliku, kroz svakodnevni život i pojave bremenite ironijom. U Istri koja živi od turizma, postoji stalna i sve veća potreba za kvalifikovanom radnom snagom, razumljivo – prošlih godina u toj grani delatnosti, naročito u ugostiteljstvu, leti je prava navala personala iz Srbije: kuvari, konobari, baristi, sobarice.

Tu gde je u nekom trenutku nastupilo prikrivanje identiteta pripadnika jednog potpuno ukorijenjenog naroda koji govori istim jezikom, danas na tom istom mestu po terasama i restoranima konobari i konobarice sve češće govore ekavicom.

Izvor: P-portal

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.