Срби у Румунији за пример целој дијаспори

Срби у Румунији, њих око 18.000, настањених углавном око Темишвара, живе свој живот. Њихов положај протекле две деценије осетно се поправио, али оно што је проблем јесте што број српског народа константно опада, али ту судбину од уласка у Европску унију, деле и млади Румуни, који масовно напуштају земљу у потрази за бољим животом и послом.

Позитивни и значајни помаци када је у питању српска заједница огледају се пре свега у враћању одузете имовине, посебно Српској православној цркви. Такође је видљива обнова српских манастира и цркава.

Од значајних образовних институција са срспким именом свакако треба поменути елитну гимназију „Свети Сава, који је , како наводи Википедија, похађао и румунски краљ Михај. У већини места где су Срби присутни, а то је пре свега Темишварска епархија, постоје српске православне цркве и српска православна гробља. Као што је и уобичајено највећи број верника је у седишту епархије, Темишвару, где постоје три српске цркве, од којих је највећа Саборна црква.

Историја бележи, када је реч о Србима и Румунима, два велика „лома“ у црквено-националном погледу. Прво је већи део православних Румуна предвођен „романским митроплитом“ Атанасије 1698. године прешао у Унију са католичким клиром. Срби су се тада почели померати западније, остављајући простор за експанзију Румуна. Мањи део православних Румуна, онај више измешан са Србима, се повратио у православље и потпао под јурисдикцију српског православног клира. Уследило је ново одвајање Румуна, 1864. године, када је образована Сибињска румунска православна митрополија, под митрополитом Евгенијем Шагуном. Та форсирана деоба је попут пукотине угрозила јединство и пуноћу православља. Довела у питање опстанак Срба у свим национално мешовитим општинама Темишварског Баната; уништила просперитет српском православљу у Румунији.

На подручју данашње Румуније, у румунском делу Баната, налази и неколико манастира, који су припадали или и данас припадају Београдској патријаршији: Базјаш, Златица, Бездин, Св. Ђурађ, Кусић. Већина њих је у релативно добром стању. Зснимљиво је да је још увек отворено питање Крашована, католичких Срба, од којих се један део припадника изјашњавају као атеисти, а део се окренуо протестантским црквама.

Срби у Румунији, до данашњих дана, у великој већини сачували су свој језик и одлично говоре српски, додуше, што је и разумљиво, њихов изговор сличан је изговору људи у српаком Банату. Наравно румунски срби добро знају и румунски језик.

Срби су настањени у низу банатских насеља у западном делу Румуније, дуж границе са матицом, Србијом и распоређени су у четири најзападнија округа: Тимиш, Караш-Северин и Арад и Мехединци. У држави постоје две мале сеоске општине са српском већином (општина Пожежена и Општина Свињица), а у једној Срби чине релативну већину становништва (Општина Соколовац). Највећи број припадника, готово једна трећина, живи у граду Темишвару. Сасвим мали број Срба живи изван Баната и то су све новији насељеници из Баната. Највише их има у престоници Букурешту, око 300 припадника. Познате српске породице су Марков, Јанкулов, Петров, Мали, Бабић, Гвозденовић, Стојановић, Стојковић, Ђорђевић…

-Према последњем званичном попису из 2011. године, забележено је свега осамнаест и по хиљада душа, мада ми верујемо да нас има нешто више – истиче почасни председник Савеза Срба у Румунији проф. др Славомир Гвозденовић, који је дао немерљив допринос српској заједници у Румунији, која је једна од најбоље организованих у целој нашој дијаспори.

Кад смо поменули да је између два пописа становништва у Румунији забележен скоро дупли пад припадника српске зајендице, ваља истаћи да је чак за невероватних шест милиона Румуна мање него на предходном попису. Млади су од уласка ове земље у ЕУ масовно кренули према западу.

-Срба је према попису из 1993. године било око 33.000, а на претпоследњем 22.000. Сада их је око 18.000. Осим општег тренда смањења прираштаја, томе доприноси неминовност мешовитих бракова. Кад се у првој генерацији нека Румунка уда за Србина или Српкиња за Румуна, језик и традиција се још некако и чувају, али већ друга генерација почиње да заборавља, а у трећој, нажалост, ни не знају да су Срби – објашњава Гвозденовић.

Без увијања каже да Срби имају сва права у Румунији као никада досад.

-Живимо у демократији какву нисмо могли ни да сањамо пре две и по три деценије. Срби имају право на своје школе на матерњем језику, чак и ако имају мање од прописаних петнаест ђака у одељењу, што је стандард. Могу и са њих десет, па и мање од тог броја у специјалним условима, односно где је мало ђака  – објашњава Гвозденовицћ, али и напомиње да је у Тимишком, Арадском и округу Караш Северин остало још само шест основних школа у којима се учи на српском језику. -Свака од њих има по четири, пет, шест ђака и само једног учитеља. То није ништа. Укупно са српском гимназијом од првог до дванаестог разреда, ми имамо свега око 230 ђака који уче на српском језику.

Он са зебњом указује да ће се сасвим сигурно неке од тих школа угасити иако су од власти успели да добију готово све што су тражили, а од Србије само траже подршку и уџбенике.

Упркос све мањем броју Срба у Румунији српска заједница је најактивнија не само од све српске дијаспоре, него и када су све националне мањине у Румунији у питању.

-Ми имамо око 160 манифестација од оних великих сабора, фестивала, смотри. Једини смо Срби у свету који имају сајам књига, имамо дечји фестивал српског фолклора који окупи 200-300 ђака. Имамо и Дан српског језика регулисан законом који је изгласао парламент Румуније, за који је узет 21. новембар. То је дан када је 1826. Димитрије Пантић Тирол, велики поштовалац Вука Караџића, обавестио писмом Вука у Бечу да је штампао Банатски алманах његовим правописом – с поносом истиче Гвозденовић.

Савез Срба у Румунији је кровна српска организација и једини легитимни представник ког су прихватиле обе државе — Србија и Румунија. Под његовим окриљем се одржавају све манифестације – Дани српске културе у Букурешту и Дани Срба у Араду, Дани преображења Срба у Румунији, који су најзначајнија књижевна манифестација српскога расејања, Фестивал српског фолклора, у новембру је традиционални Месец српске културе. У Темишвару је штампана Антологија српске поезије југоисточне Европе.

-Једина смо српска заједница у расејању која непрекидно има свој часопис, ’Књижевни живот‘, који је обележио 60 година постојања, а поред овог часописамо имамо још пет српских гласила.

Од румунске државе српска зајеница годишње добије између 850.000 и 900.000 евра од чега се највећи део користи за финансирање културних активности, а остатак на функционисање институција. Уз то у Румунији живе и успешни пословни Срби који су повезани са универзитетским професорима који помажу сународницима.  Пре четири године у Румунији је отворена Српска кућа кокја је и седиште Савеза Срба и још 17 српских институција.

У Темишвару су живели, боравили, службовали или су кроз њега прошли практично сви значајни српски умови. Међу њима су били оснивачи Матице српске, Прве српске гимназије у Новом Саду, првог српског лекарског друштва у Београду, први српски урбаниста Емилијан Јосимовић који је пројектовао Кнез Михаилову улицу, а свакако најпознатији међу њима је био Доситеј Обрадовић.

Поменимо још нека имена: Јован Ненад, самопрокламовани цар Срба у 16. ввеку, Јелена Беанковић, жена молдавског војводе Петра Четвртог Рареша, Макарије Србин, Ђорђе Бранковић, трансилванијски гроф, Сава Текелија, политичар и добротвор, Милан Обреновић, краљ Србије, Алекса Јанковић, председник Владе Кнежевине Србије, министар правде, просвете и спољних послова, Миодраг Белодедић, фудбалер Црвене звезде.

Здравко Елез

 

Пројекат Положај Срба у земљама региона, у оквиру кога је урађена и тема о српској заједници у Румунији, помогла је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије