Srbi, srećna vam dva veka Pokajnice

Svetom arhijerejskom liturgijoma crkva brvnara kod Velike Plane, posvećena svetom ocu Nikolaju Miriklijskom i prenosu njgovih moštiju iz Mire u Barti, obeležila je svoju slavu, a zapravo bila je to molitva pokajanja u svetinji, simbolu srpskog zločina, koji narod nazva Pokajnica.
Фотографија корисника Dusan MaricSveštenstvo i vernici pomolili su se Bogu i poklonili pred dva veka trajanjem i pamćenjem ove svetinje, ikonom Velike Plane, koju je podigao knez smederevske nahije Vujica Vulićević, kako se veruje, u znak pokajanja što je svom kumu Voždu Karađorđu odrubio glavu. Bio je sve do te kobne radovanjske noći, jula 1817. godine, vojvoda, narodni starešina, jedan od vođa bune protiv Turaka, a posle izdajnik i ubica.
Nema pouzdanih dokaza da je Vujica crkvu, posvećenu prenosu moštiju Svetog Nikole, podigao zbog griže savesti, ali narodno predanje je odlučilo da jeste. Pokajnica je podignuta u prvoj polovini 19. veka, od novca koji je, prema tom predanju, Vujica Vulićević pronašao u bisagama Karadjordja, a veruje se da je reč o 4.000 dukata.

Ubistvo se odigralo u neposrednoj blizini manastira, u Radovanjskom lugu, a smatra se da je upravo vojvoda Vujica bio taj koji je poneo sa sobom odrubljenu Karađorđevu glavu, ali i njegovu sablju, odelo, pa i ordenje i bisage sa blagom. Ð¤Ð¾Ñ‚ографија корисника Dusan MaricKako dalje navodi narodno predanje, a beleži istorija manastira, vojvoda je zastao da se odmori na obližnjem proplanku i tada shvatio šta je uradio. Zbog toga je odlučio da upravo na tom mestu podigne crkvu, ne bi li barem nekako sprao krivicu. Tadašnji srpski knjaz Miloš i njegova supruga, kneginja Ljubica su mu dozvolili da iskoristi dukate koje je pronašao u Karađorđevim bisagama, a smatra se da su i oni novčano pomogli granju crkve – brvnare.

Фотографија корисника Dusan MaricU crkvi se i danas nalazi natpis i to na prestonoj ikoni Svetog Đorđa da ju je sagradio „gospodar Vujica za pomen 1818. godine“. Današnji manastir Pokajnica kod Velike Plane je prvobitno korišćen kao parohijska crkva, koja je bila namenjena stanovnicima Novog i Starog Sela, te sela Rakinac i Radovanje, kao i Velike Plane.

Episkop Hrizostom ju je 1954. godine proglasio muškim manastirom, a odlukom episkopa Save 1992. godine, manastir Pokajnica kod Velike Plane biva proglašen ženskim manastirom. O manastiru su tada brinule monahinje koje su prethodno boravile u manastiru Sveta Trojica na Kosovu i Metohiji.

Istorija manastira beleži i podatak da je 1979. godine manastir Pokajnica kod Velike Plane stavljen pod zaštitu države kao Kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Fotografije: Dušan Marić

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.