Срамотни плакати широм Црне Горе
У више градова широм Црне Горе у понедељак су осванули плакати са натписом „Никад више 1918“, чији аутори поручују како се крајем године навршава „100 година од злочина и срамоте бијелог терора“, алудирајући да Подгоричка скупштина из 1918. године представља акт окупације Црне Горе од стране Србије.
Уз слоган црногорских зеленаша — „За право, част и слободу Црне Горе“, плакати су осванули у Подгорици, Пљевљима, Котору, Херцег Новом, Цетињу, Бијелом Пољу и другим градовима, а илустрацију на плакату прати и текст који наводи како је између децембра 1918. и августа 1919. године у Црној Гори догодила „немилосрдна одмазда и репресија над народом почињена од стране Србије, њене војске, жандармерије и домаћих издајника“, те да су „у готово сваком насељу кроз које су прошле српске казнене јединице силоване дјевојке и жене, услед којих је велики број њих касније починио самоубиства дављењем или вешањем“.
Плакате су излепили „љубитељи комитског покрета и Крста Зрновог Поповића“, пишу медији, а према мишљењима многих аналитичара они пре свега служе за распиривање међунационалне мржње и одвлачење пажње од истинских проблема у Црној Гори.
Коментаришући појаву спорних плаката, историчар Александар Стаматовић подсећа да су „сви црногорски владари прижељкивали уједињење са Србијом“, што је несумњиво било и већинско опредељење становништва 1918. године, те да се „не може говорити о било каквом бјелашком терору“, не спорећи да је било сукоба након такозване Божићне побуне.
„Након такозване Божићне побуне појавили су се комити (зеленаши) који су убијали и пљачкали. Тако су убијена четворица посланика Подгоричке скупштине. Као одговор, држава је реаговала акцијама жандармерије и војске“, казао је Стаматовић.
Аналитичар Драган Росандић каже да пре свега сматра да се ради о некој врсти „реванша и одговора на иницијативу обeлежавања Подгоричке скупштине коју већ 19 година организује Српски национални савјет“ у Црној Гори. Ове године је то, како додаје, „интересантан датум“, јер се уједно ради о 100. годишњици обележавања поменутог догађаја.
Што се пак тиче самих организатора тог перформанса, Росандић сумња на кругове блиске канонски непризнатој ЦПЦ.
Када је у питању форсирање термина „окупација“ и наводних злочина српске војске над цивилима у Црној Гори 1918. године, тај аналитичар још једном напомиње да је у питању класично распиривање мржње.
Да није у питању само изоловани случај подстрекивања међунационалне мржње у Црној Гори, који све више поприма системске обрисе у режији власти, свједочи и приговор парламентарне странке Грађански покрета УРА, која у досадашњем дјеловању у јавности Црне Горе није препозната као просрпска. Поменута странка је упутила приговор националном Јавном сервису РТЦГ због емисије „Двоглед“ од 27. септембра због „грубо изнесеног говора мржње који је подстрекивао на расну, вјерску и националну мржњу према грађанима српске националне заједнице“.
