Срамна продаја доказа из Јасеновца на Ибеју

Пише: Милојко Будимир

Ових дана појавила се срамна објава продаје на десетине докумената и фотографија из логора Јасеновац и Стара Градишка из периода постојања Независне државе Хрватске. Ове експонате нуде за сада непознати продавци из више европских земаља, прије свега из Хрватске и Аустрије а продаја иде преко платформе „Ибеј“.

Ово није први пут да се одвија оваква продаја већ је то пракса која траје годинама. Радећи послије прогона Срба из Хрватске у Музеју Српске православне цркве у Београду био сам свједок да је тадашњи управник Музеја Слободан Милеуснић више пута ишао у Аустрију око откупа наших икона и других црквених сасуди које су нестале из наших цркава и манастира. Била је то пракса, јер за вријеме грађанског рата у Хрватској нестало је око 7.000 икона и других црквених предмета којима се до данас губи сваки траг.

MORALNI SUNOVRAT: Prodaja stvari iz Jasenovca na internetu morbidno ruganje žrtvama fašizmaНажалост, глас јавности ни у Србији а ни региону бије био јак да се отворено говори о уништавању наше културне баштине. Умјесто да одговара Хрватска је тужила Србију за крађу културног блага, иако се радило о измјештању неких ризница из наших далматинских манастира и и цркава Западне Славоније. То су били само остаци остатака „релиqвиа реликвиарум“, од којих су многи већ враћени у Хрватску.

Јасеновац је тужна прича и ово што се догодило говори више о моралу оних чији преци сносе одговорност за више стотина хиљада настрадали у Јасеновцу. За вријеме постојања Републике Српске Крајине у више наврата посјетили смо Јасеновац и увјерили се да је девастиран почетком 1991. године када су га заузели хрватски војници. Тада је могао нестати и већи број експоната који се сада појављује на продаји. Од потпуног нестанка и сигурне пропасти у „Бљеску“ музејски фундус спасио је бивши кустос Симо Брдар, који је све склонио у Републику Српску. Послије тога на волшебан начин грађа је стигла у Музеј холокауста у Вашингтон, а одатле посредством жидовских организација и музеја враћена у Хрватску.

Један дио ове грађе завршио је у новој поставци музеја у Јасеновцу за коју је чланица Савјета Музеја Јулијана Кош, предсједница Јеврејске општине Загреб рекла да би „ усташе биле задовољне поставком. То је скандал и срамота.

Међу 136 редака текста о жртвама нема ни једног које није увредиво за жртве. Оно што сада постоји, а требало би да свједочи о злочинима, више прикрива него што доприноси да се сазна пуна истина. Ту се не помињу усташке вође, не приказује оружје којим су убијане жртве, нити се износе докази о улози Римокатоличк ецркве у свему томе.“

У Хрватској је 1991. године била формирана комисија ХДЗ-а која је након мукотрпног и дуготрајног рада дошла до закључка д је у логору Јасеновац убијено 2.238 људи и да је тај логор био оправдан јер је затварао противнике НДХ“, Осим музеја, ту је и зелена пољана са каменим цвијетом, што на неупућене дјелује као отравнати терен за голф, а не стратиште на коме је на најмонструознији начин убијено неколико стотина хилљада Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста.

Сигурно је да овим документима није мјесто на платформи „Ибеј“ него у музеју како би посјетиоци могли да виде оргиналне документе који свједоче о свој монструозности јасеновачког логора.

*Аутор је генерални секретар Удружења Срба из Хрватске

Србија треба да откупи те ствари

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, реагујући на вест о продаји докумената из Јасеновца на „Ибеју“, позвао је Министарство спољних послова да откупи све предмете, документа, личне ствари и фотографије из концентрационог логора Јасеновац која су се појавила на интернет сајту за куповину и продају „Ибеј“, јер је у питању дубоко антицивилизацијски чин.

Истакао је да су све те ствари од огромног историјског и културног значаја за српски народ и Србија треба да пошаље јасну поруку да неће мирно посматрати срамну и морбидну продају.

Линта је подсетио да на радикални ревизионизам и искривљивање историјске истине када се концентрациони логор Јасеновац у Хрватској и шире скандалозно проглашава сабирним и радним логором, због чега су сваки документ, предмет и фотографија од огромне вредности у борби за истину о почињеном геноциду над српским народом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *