Спалили му децу и жену јер није одао своје људе

Поручник Димитрије Беговић је за време Топличког устанка био командант Јабланичког комитског одреда и важио је за једног од најспособнијих комитских војвода.

Гонећи његов одред, бугарски окупатори су му 23. марта 1917. године послали тајно писмо у којем је стајало да му гарантују живот и слободу уколико преда свој одред. У супротном, запретили су да ће му убити трудну жену и четворо деце.

Након тешке ноћи у размишљању, Беговић је послао одговор у којем је рекао да су и његове комите нечија деца и да их не може предати, ма по коју цену: „Убили сте на хиљаде чланова породица комита, убићете и моју, јер се ја никада нећу предати. Српски официр се не предаје.”

Након тога, бугарски окупатори су Беговићевој жени распорили стомак у седмом месецу трудноће и извадили мушко дете, које су набили на бајонет. Потом су њу и четворо деце ставили у појату (оставу за сено) и живе запалили. У пламену су се деца скупила око мајке и снажно је загрлила, тако снажно да након смрти њихове лешеве више нису могли да раздвоје, па су их сахранили у заједничку гробницу у селу Гајтан.

Пошто је један бивши комита открио Бугарима да се Беговић са својом групом крије на Радан планини, они су га опколили и напали у јутро 13. јануара 1918. године. Схвативши да излаза нема, по старом комитском обичају је наредио јуриш на све стране, па ко успе да се извуче из обруча. Он је остао са мањом групом да пружа отпор, до последњег метка, а чак је и рањен.

Позван да се преда, довикнуо је да је спреман на предају. Бугарски официри су кренули хитро ка њему, желећи да буду баш они ти који ће заробити чувеног војводу и за то добити новчану награду, виши чин и одсуство. Беговић је изашао пред њих са подигнутим рукама, али је у шињелу држао две одшрафљене бомбе. Када су му пришли довољно близу, активирао је бомбе и са собом у смрт одвео два бугарска официра.

Остали бугарски официри који су се ту затекли, били су толико бесни да су му одсекли главу, натакли је на колац и носили по српским селима.

Након рата, тачније 1921. године, Милица Беговић, рођена сестра Димитрија Бековића, која је такође била комита, обукла је своју комитску униформу и пошла у село Доња Топоница. Тамо је била свадба на којој је кум био човек који је Бугарима издао њеног брата. Пришла му је и пуцала у главу и груди, а затим на очиглед сватова одсекла главу.

Главу издајника свог брата је однела право у канцеларију начелника округа у Прокупљу, уз речи: „Господине начелниче, ја сам данас убила српског издајника и крвника моје породице који је издао мога брата Димитрија Беговића, српског официра. Чините са мном шта год хоћете, ја сам осветила брата!” Начелник је знао о каквом се човеку радило и допустио је Милици да оде слободно, тако да никада није одговарала за убиство.

Место погибије Димитрија Беговића је познато и назива се Беговићев гроб.

Топлички устанак

На данашњи дан 1917. године, подигнут је Топлички устанак. За месец дана његовог трајања, створена је прва слободна територија иза непријатељских линија у Првом светском рату, а уједно је то био и једини устанак током овог сукоба.

Устанак је био планиран од стране Врховне команде Српске војске, како би у одлучујућем тренутку савезничке офанзиве на Солунском фронту изазвао проблем иза непријатељских линија и тиме олакшао пробој савезника.

Међутим, како су бугарске окупаципне власти почеле насилну мобилизацију српског становништва у Топлици, Јабланици и Пустој реци, устанак је избио раније.

Половина од око 5.000 или 6.000 устаника је убијена, укључујући и војводу Косту Војиновића, једног од заповедника устанка. У бугарским одмаздама је убијено између 20.000 и 30.000 српских цивила, а исто толико је одведено у заробљеништво. Око 2.000 Српкиња је силовано од бугарских окупатора.

Извор: Фејсбук