Соколице у Краљевини Југославији
Задатак соколана био је да одгаја истинске жене, којима су давана иста права као и мушкарцима, а текаст који следи је запис из историјске безлежнице, који сведочи о том времену после Првог светског рата
Пише: Саша Недељковић
После Првог светског рата жене су почеле да раде у женским друштвима и хуманитарним удружењима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, …). Једно од друштава било је Савез Сокола Краљевине Југославије. Соколи у својим редовима нису правили никакве разлике ни по рођењу, ни по вери, а ни по полу. За њих је жена била равноправна са мушкарцем.
Соколи су сматрали да би преко рада у соколским редовима жене дошле до својих права која им је друштво дуговало. На збору жупских начелника и начелница одржаном 21. и 22. септембра 1935. у Београду јасно је означен положај жене у Савезу Сокола. По начелу соколске једнакости имало је чланство без обзира на пол, једнаке дужности и једнака права, као што су за свој рад сносили једнаку одговорност. На основу тог начела требало је да се израде сви правилници и пословници у новој књизи „Устројство Сокола Краљевине Југославије”. Књигу је требало да изда управа Савеза Сокола. Савезна начелница Елза Скалар је у свом чланку „Сестре на дело!” у листу „Соколски гласник“ истакла:
„Жена има да води жену ! Она сама има да припрема, извршава и води јавне наступе женских одељења и течајеве, она има да надзире рад у женским одељењима, да води рачуна о том раду, да на надлежним местима извештава о раду жене у Соколу те да сноси и одговорност за тај рад. … а о стварима пак које се односе само на један спол, седнице се држе одвојено по сполу. Проведба ових начела у читавој нашој организацији мораће да се изврши постепено и према стварним приликама које владају у појединим крајевима. Наша прва брига треба да буде да узгојимо, уколико нам још недостаје, толико стручно и разуме се такође и морално способних предњачица, да би имале на челу свих наших јединица, и то од највише до најниже, савесне и марљиве начелнице, које ће бити кадре да самостално воде женска одељења. Знамо, да ће то у почетку бити тешко и да ће се ту и тамо почињати грешке, али знамо такође и то, да ће на тај начин сестре стећи потребно искуство, добити вољу и имати весеља за рад, а уједно код њих ће се на тај начин подићи самосвест и савесност. – Једнакоправни односи начелника и начелнице обезбедиће тако и начелници потребан ауторитет међу повереним јој чланством. … Ми ћемо уложити све своје силе да докажемо да је посве оправдано поверење, које нам је указано. … “.
У чланку „Како се жена одгаја у соколству” Ивка Кикерец истакла је да су у соколски дом долазиле раднице, сељанке, учитељице, лекарке и домаћице. И да су све биле једнаке. Соколана је требала да одгаја истинске жене. За њу је то значило: „Она треба да каже отворено своје искрено мишљење и треба да тражи увек пут к истини. С истом спаја се искреност и поштење, а с овиме опет устрајност и самопуздање. … То су битне властитости којима се јача значај жене, а које постиже само у соколској вежбаони. …. Жена се у Соколани изграђује, а она ће онда даље изграђивати поколења такових жена.” У соколима су права и дужности биле једнаке за мушкарце и жене. Соколи су признавали само физиолошке разлике. У соколима је жена могла бити савезна, жупска и друштвена начелница, чланица управе савеза, жупе, друштва и чете и свих соколских одбора. Насупрот томе у Краљевини Југославији жена није имала право гласа, није могла бити општински одборник, народни посланик ни виши чиновник. У неким крајевима Југославије сваки њен поступак требао је да одобри њен муж. Док су соколи признавали равноправност жена и мушкараца, већина жена није имала разумевања за рад сокола. Једне нису хтеле да пусте своју децу у соколане, друге би биле пустиле али су страховале да им дете при вежбама не страда, треће нису желеле да им деца долазе у додир са свом осталом децом без разлике.
Ради стварања својих женских стручних кадрова стручњаци Савеза Сокола су организовали течајеве. Течајке су даље на жупским течајевима обучавале чланице соколских друштава и чета. Соколска жупа Београд одржала је општи жупски предњачки течај за чланице од 16 до 26 новембра 1936. у Дому Соколског друштва Београд VIII на Белим водама. Вођа течаја био је Милојко Јефтимијадес. Захваљујући предусретљивости месног друштва на вршењу припрема, уступању просторија за преноћиште и организацију исхране на лицу места, и Соколског друштва Земун Матица за позајмицу кревета и сламарица течај је био организован као интернат.Часови су одржавани 4 пре подне, а три поподне. У подне је био прекид од два сата за ручак и одмор. Соколице су користиле одмор за одмарање, понављање пређеног градива, песму, шалу и игру. Све заједно одржано је 70 радних часова.
У свом чланку „Општи жупски предњачки течај чланица” у гласнику жупе Београд „Око Соколово” Милојко Јефтимијадес приметио је напоре и упорност течајки. Велико градиво које је требало да буде пређено за кратко време трајања течаја изискивало је много напора и течајке су са великом вољом и самопрегоревањем стојички издржале до краја. Вежбале су и теже ствари са стегнутим зубима, а често и са сузама у очима. Течај су слушале Вукица Допуђа из друштва Стара Пазова, Добрила Дивљак из чете Нови Карловци, Загорка Петровић из друштва Београд IV, Катарина Момировић из чете Шимановци, Људмила Бодиско и Марија Ричкова из Руског одсека друштва Земун Матица, Мила Боровница из друштва Стари Бановци, Милица Боројев из друштва Црепаја, Мица Драгићевић из друштва Ваљево и Олга Кајганић из друштва Земун I.
Општи савезни течај за чланице имао је зимски и летњи део. У зимском делу прелазило се градиво за рад у вежбаоници, а летњем делу је био рад на летњем вежбалишту. Тек по завршетку оба течаја добијало се уверење са оценом о свршеном савезном општем течају. Једна течајка није морала исте године да заврши оба течаја већ је могла и наредних година. Течај је почео 1 априла 1937. а завршен је 14 априла 1937. Течај су завршиле 22 течајке из свих крајева Југославије. Одржаван је у великој сали Дома Београд Матице, на интернатској основи. Настава је била : просте, стројеве и вежбе на справама, народна кола, систем, дечја теловежба, суђење за све гране, прва помоћ, хигијена, литература, идеологија, беседништво, организација, дужности начелнице, … . Вођа течаја била је Агата Жиц. Предавале су Скалар, Шепа, Сковран, Павић, Јовановић, Војновић, Полшак, Горупенко, Кеђанко и Штифтер. Предавали су и др. Крсмановић и др. Драгић. Приликом посете течају Министарства за физичко васпитање група турских новинара посетила је општи савезни течај за чланице. Госте је дочекала водница Агата Жиц. Течајке су пред гостима вежбале неколико вежби и одиграле неколико народних кола. Гостима је давао обавештења члан савезне управе др. Милорад Драгић. Турски новинари су добили по један примерак Богићевићевог “Приручника”.
У Соколском дому „Матице” у Београду одржан је савезни предњачки течај за чланице од 15 до 30 маја 1937. Течај је водила Агата Жиц. Предавале су : Милица Шепа, Олга Кеђанко, Вера Павић, Зорка Војновић и Агата Жиц, уз припомоћ О. Седлачек и В. Вељковић. Шест сестара су овим течајем завршиле оба дела савезног течаја и стекле право на сведочанство о свршеном савезном течају : Даница Живковић, (жупа Сушак-Ријека), Марија Котларић (Мостар), Даринка Мамула (Карловац), Ивана Марковић (Загреб), Даница Јованчевић и Душица Радивојевић (обе жупа Београд). Одржано је тродневно таборовање у околини Београда. Приказано је течајницама како треба да се организује и проводи соколско таборовање и како се постављају шатори. Поред предавања приређивани су сваког дана излети. На течају предавало се практичне часове вежбања, хазену, пливање, просте гране гимнастике, кошарку, соколско васпитање, дужности начелнице као и певање и народна кола. Течај је био у интернату а завршило га је 18 сестара.
У просторијама Савеза Сокола у Београду одржан је 15 и 16 јануара 1938. Збор жупских начелница. Присуствовале су чланице савезног женског начелништва, чланице савезног женског стручног одбора и начелнице соколских жупа : Бања Лука, Београд, Цеље, Карловац, Крагујевац, Крањ, Љубљана, Марибор, Ниш, Нови Сад, Осијек, Петровград (Зрењанин), Сарајево, Скопље, Сушак и Загреб. Збор је отворила и водила савезна начелница Елза Скаларјева. Учеснице збора су прво увежбале просте вежбе са којима су чланице требале да наступе на слету у Прагу 1938. Древни ред био је : извештај савезног начелштва и стручног одбора жена, извештаји жупских начелница, програм рада за 1938/39, питање свечане одоре чланица, учествовање на свесоколском слету у Прагу и евентуалије.
Након поднетих извештаја збор је закључио : да у савезни буџет за 1938/39 годину уђу посебне ставке : за савезни стручни рад жена и за помоћ жупама за стручни рад жена по жупама; да се састави савезни судачки збор жена и израде услови за полагање судачког испита; да се смучарске утакмице Савеза СКЈ и Савеза словенског соколства жена одржавају сваке треће године; да се поради код ЧОС да пригодом слета у Прагу вежбачице станују одвојено од невежбачица; да вежбачице за X слет у Прагу добију слетски знак по режијској цени, а за невежбачице да буде одређена примерна цена; да се одора чланица у целости прима, осим сребрних дугмета на блузи, … .; да јединица у којој не постоје женске категорије а начелница није успела основати у прошлој години ни једну женску категорију, не сме ту исту начелницу више бирати; да се предлог ЧОС о продужењу пруге у штафети од 75 метара на 100 одбаци, предлаже се да се пруга снизи на 60 метара; да сестре нашег Савеза неће у Прагу такмичити у кошарци; …. да до идућег збора савезни стручни одбор жена донесе конкретан предлог за место и услове под којима ће се одржати нараштајска школа; да савезни стручни одбор жена одреди потребан број водница за слет у Прагу за невежбачице, које ће водити за цело време бригу и старање о њима; да ће чланице Савеза СКЈ на слету у Прагу наступити у прописаним сукњама. (9) У Београду у просторијама Савеза Сокола одржана је 12.априла 1938. седница начелништва Савеза словенског Соколства. У име Савеза Сокола присуствовали су : начелник Савеза Сокола др. Алфред Пихлер и начелница Савеза СКЈ и Савеза словенског Соколства Елза Скаларјева.
На збору жупских начелника и начелница одржаном 27 јануара 1939. изабрана је за прву заменицу начелнице Савеза СКЈ Милица Шепа-Стражницку. Милица је била чланица друштва Винковци, где је била предњачица и начелница. У жупи Осијек била је 1931. заменица начелнице жупе, полагала је у Осијеку жупски предњачки испит и после повратка из школе у Љубљани била је неко време жупска предњачица. Полазила је савезну 6 месечну предњачку школу у Љубљани 1931. где је била запажена њена интелигенција и воља, тако да је савезно начелништво понудило стипендијско место на високој школи за телесно васпитање у Берлину. Била је апсолвент на тој школи.
Начелнице су говориле по соколским друштвима о активностима жена у редовима Савеза Сокола. На поселу Соколског друштва Београд III одржаном 11 новембра 1939. Милица Шепа, заменица начелнице Савеза СКЈ. одржала је предавање „Жена у соколству”. У Извештају о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, који је поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940. као посебан одељак дат је „Рад начелства и стручног одбора жена ССКЈ”. У стручном вођству жена биле : Начелница Елза Скалар, I заменица начелнице Милица Шепа, II заменица начелнице Олга Сковран, III заменица начелнице Јожа Трдинова. Чланице стручног одбора биле су: Јелка Бан, Милица Чонић, Милена Грубор, Јованка Милеуснић, секретарица Перица Млинарић, Адела Мужина, Дана Пољшак, Мајда Слапничар, Тончка Штифтер, Славка Вучковић и Агата Жиц. Збор жупских начелница изабрао је показне просте вежбе за женске категорије за II свесоколски слет Савеза Сокола у Београду 1941. Изабране су вежбе: Просте вежбе за чланице од Анушке Југове, Просте вежбе на народне мотиве за нараштај од Олге Сковран, Просте вежбе за старију женску децу од Милке Блашковић, За млађу женску децу од Јелене Допуђе, За посебну тачку чланица вежбе са чуњевима од Јелене Допуђе, За посебну тачку женског нараштаја просте вежбе од Дане Пољшак. Састављен је Правилник за Заставу Краљице Марије. Одржан је савезни општи предњачки течај за чланице. Саставиле су радни програм за рад са децом по јединицама. Организовале су одбрамбено-васпитни рад соколских жена и издале књигу „Одбранбеност соколских жена”. Жупама су послале књигу, да је поделе својим јединицама. Изнеле су своје мишљење о дужностима жена у одбрамбеном раду. Неке жупе организовале су одбрамбени рад на својој територији и оспособиле сестре за дужности у рату. Имале су извештаје било писмене било усмене да су скоро сва соколска друштва имала свршених болничарки. Њиховом иницијативом стотине соколица свршиле су болничарске течајеве Црвеног Крста. Сарађивале су у „Предњачком Зборнику” и „Соколу”. Шепа и Груборова предавале су на течајевима у жупама Крагујевац и Карловац, а Шепа у Сарајеву. Груборова одржала је у жупи Крагујевац I течај за чланице чета за учење простих слетских вежби.
На слету у Софији од 8 до 12 јула 1939. учествовало је 1.033 чланице, од тога 324 вежбачице и 709 које нису вежбале. Било је 209 женског нараштаја. Чланице су са простим вежбама и изврдбом биле најбоља тачка наступа. Томе је допринело што су обе савезне предњачице Јелка Бан и Тончка Штифтер кратко пре поласка у Софију обилазиле жупе и спремале са чланством просте вежбе. Савезни општи предњачки течај за чланице одржан је од 12 до 24 фебруара 1940. у Београду у Соколском дому „Матице”. За примање на течај био је прописан друштвени предњачки испит. Тако је основно знање течајки било уједначено. Било је 29 соколица на течају. На позив одбора Савез бугарских „Јунака” послао је на течај 2 чланице, а Руски покрајински Савез 1 своју чланицу. Жупе су биле заступљене : Београд 3, Цеље 2, Карловац 3, Крагујевац 1, Љубљана 1, Ниш 2, Нови Сад 2, Петровград 2, Осијек 1, Скопље 2, Сплит 1, Сушак 1, Шибеник 2, Тузла 1, Ужице 1 и Загреб 1.
Краљица Марија поклонила је заставу чланицама Савеза СКЈ. Са једне стране на југословенском пољу написано је: „Краљица Марија Југословенским Соколицама”, а са друге стране на црвеном пољу писало је : „Хранићемо тиће Соколиће, наше племе изгинути неће”. Застава је била прелазни дар који је освајала најбоља врста чланица на Савезним општим утакмицама у вишем одељењу, и чувана је до наредних утакмица.Освећење заставе извршено је 17.9.1939. у Београду у присутности дворске даме Краљице Марије Еле Хаџић, представника Савеза СКЈ и веће делегације чланица. Ела Хаџић привезала је на заставу траку са натписом „Марија”. У Љубљани су 23 септембра 1939. приређене савезне утакмице чланица за прелазни дар „Заставу краљице Марије”, на летњем вежбалишту Љубљанског сокола.
У вежбаоници љубљанског сокола на почетку утакмица певана је песма „Хајд напред”. Такмичило се на справама, простим и стројевним вежбама и лакој атлетици. Учествовало је 6 врста и то : Београд 1, Крањ 1, Љубљана 2, Нови Сад 1 и Загреб 1. Пет жупа послало је по једну врсту такмичарки, жупа Љубљана имала је две врсте. Врста жупе Београд била је састављена од 8 такмичарки из београдских друштава, Панчева и Сремске Митровице. Заставу је предао изасланик краљице Марије генерал Томић, 24. септембра 1939. савезној начелници, а ова водници врсте чланица жупе Љубљана. Свечаност је завршена песмом „Хеј Словени”.
После Првог светског рата питању жена и њиховог положаја у Југославији посвећена је већа пажња. Жене су почеле да раде у женским друштвима и хуманитарним удружењима. У Савезу Сокола права и дужности су биле једнаке за мушкарце и жене. У соколској штампи разматрано је питање учешћа жена и њиховог положаја у соколским редовима. О тој теми писале су соколице. Соколи су пре Другог светског рата сматрали да би преко рада у соколским редовима жене дошле до својих права која им је друштво дуговало. Савез Сокола инсистирао је на једнакости чланова и чланица. У соколима је жена могла бити савезна, жупска и друштвена начелница, чланица управе савеза, жупе, друштва и чете и свих соколских одбора.
У Савезу Сокола деловало је стручни одбор жена на челу са Елза Скалар. Била је начелница Савеза СКЈ и Савеза словенског Соколства. Заступала је Савез Сокола на Олимпијади у Берлину 1936. и на седницама Савеза словенског Соколства у Прагу. У чланцима у листу „Соколски гласник“ истакла је да чланице треба да докажу да је оправдано поверење, које им је указано. Ради стварања својих кадрова стручњака Савез Сокола организовао је течајеве. Течајке су даље обучавали чланице соколских друштава и чета. Чланице савезног женског начелништва, чланице савезног женског стручног одбора и начелнице соколских жупа углавном су после Другог светског рата наставиле свој рад у гимнастичким друштвима које су организовале послератне власти уместо Савеза Сокола. Истакле су се у свом дугогодишњем раду у СТВ „Партизан” и на ДИФ-у.
Насловна фотографија: Соколице на Олимпијади у Берлину 1936. године
*Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
