Сећање на убијене дечаке Петра и Павла

У селу Борци код Коњица, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, сутра ће освештати обновљену Цркву, чији је ктитор српски члан Председништва БиХ Милорад Додик. Црква је изграђена крајем 19. века, а обновљена у славу апостолима Петру и Павлу и у помен на њихове истоимене мученике, дечаке Петра и Павла Голубовића, који су заједно са родитељима стрељани у околини Коњица, почетком јула 1992. године.
Имали су само седам, односно пет година. Ни мрава нису згазили. Тако су мало живели и тако мало видели. Ђуро и Власта Голубовић – обоје омиљени професори коњичке гимназије, угледни грађани, цењени суграђани. Ђуро још и једва покретан, због прележане парализе у детињству. Никоме криви и никоме дужни, веровали су комшијама муслиманима. Но “стигао” је јули! За Србе из Коњица – који су и у другом светском рату голготу преживљавали – никада страшнији!
Већ друге јулске ноћи, у породични стан упала су шесторица “специјалаца” Интервентног вода Станице јавне безбедности. У два аутомобила одвезли су Голубовиће на градску периферију, према Спиљанима. Поређали их и стријаљали!
Ђуро, Власта и петогодишњи Павле у смртном ропцу, нехотице, под окриљем ноћи, постали су заштитници, две године старијем Петру. Петар је покушао да пронађе спас. Стигао до првог полицијског пункта. Невино и наивно дечије вјерујући, у страху, није препознао исте униформе! Но, уместо да му буду уточиште, “предали” су га поново у руке убицама – да “заврше” посао! И стријељали су Петра по други пут! Смртоносни рафал покосио га је на прилазу селу Бегин Вир.
-То су људи без савести, без срца, без душе који су заслепљени мржњом па чак и користољубљем, да се одузме стан ове породице, ишли су на то да затру ову породицу, да их убију и доказали су да у тим њиховим безумним намерама, ништа није свего па чак ни животи невине деце од 5 и 7 година, који нису ни знали шта им се дешава – рекао је коњички парох Милан Бужанин.
Данима касније, четворо Голубовића – заједно, сахрањено је на православном гробљу! А Коњиц је заћутао! Немоћан је био и Милан Иванишевић, суоснивач Актива српског народа у Коњицу и познаник стриељане породице. Са болом се присећа.
-Свако убиство је злочин, али ово је ово је мало је рећи злочин, ово је злочин над злочинима када неко два пута убија некога који ама баш ни за шта није крив – додаје Иванишевић.
За злочине и “злочине над злочинима” над коњичким Србима, у судским процесима за које, многи ће рећи да су били фарса, суђено је и пресуђивано тек Миралему Мацићу, Адему Ланџи и Јусуфу Потуру. Сва тројица су, између притворских и затворских ћелија, за кратко време изненада и сва тројица симптоматично, од срчаног удара преминула пре седам година.
Но, бар делић коњичке срамоте за невино уморене дечаке покушао је да ублажи, човјек, Коњичанин Анис Косовац. На улазу у локално православно гробље у близини своје куће, саградио је спомен капију – као сјећање на малишане из предратног комшилука – на дечаке Петра и Павла.
-Нећу да се уклопим у ту колотечину, нећу да моја дјца немају споменик која су убијена, а свима другима на срамоту који неће да дижу такве споменике у своме граду, комишијама својим друге вероисповести – каже Косовац.
Два малишана у мермеру уклесана и загрљена – бар привидно одлазе у неки бољи свет. Њима за незаборав, обновљен је и храм у Борцима, који већ носи назив – апостола Петра и Павла.

Извор: Аргументи