У посети чуварима Одисјевих фока у Спорадима

Пише: Предраг Савић 

Медитеранске фоке, или прецизније средоземне медведице (Monachus monachus), једна су од најређих и најугроженијих врста морских сисара на свету, али су истовремено и својеврсни живи доказ чистоће мора у којем опстају. Тамо где се оне враћају, где се размножавају и где женке још увек налазе довољно мирне пећине да донесу младунце на свет, море је сачувало нешто од своје некадашње чистоте и дивљине. Управо зато Северни Споради, Алонисос и огромно заштићено пространство Егејског мора око њих представљају једно од последњих великих европских уточишта ове животиње, коју су познавали још антички морепловци и чије присуство у Средоземљу сеже дубоко у време Хомерових прича.

Када сам раније писао о њима за портале ИН4С и Тамо далеко, под насловом „Одисејеве фоке још само у Спорадима“, основна прича била је прича о преживљавању једне врсте која је вековима делила Средоземље са човеком, а затим, под притиском лова, рибарства, туризма, изградње обале и све већег присуства људи, готово нестала. Овога пута прилика да посетим информативни центар грчке организације MOm – Hellenic Society for the Study and Protection of the Monk Seal омогућила ми је да ту причу допуним подацима људи који деценијама непосредно прате ове животиње.

На фотографији насталој приликом те посете налазимо се са активистом MOm-а Илијасом и његовом сарадницом из невладине организације. Управо ми је Илијас, током разговора и обиласка поставке, објаснио велики део онога што је приказано на паноима и фотографијама које прате овај текст – од начина живота медитеранске медведице, њеног размножавања и исхране…

MOm је грчка невладина, непрофитна организација основана 1988. године, са циљем проучавања и заштите медитеранске медведице и, преко ње, читавог приобалног и морског екосистема Грчке. Њен рад обухвата научна истраживања, спасавање и рехабилитацију фока, заштиту и управљање морским заштићеним подручјима, информисање јавности и еколошко образовање. Организација је и званично призната научна институција, а од 1996. има статус члана са правом гласа у IUCN-у.

Илијас ми је посебно скренуо пажњу на податак истакнут у поставци MOm-а: више од половине светске популације медитеранске медведице живи и размножава се у Грчкој. Разлог је необична комбинација огромне разуђене обале, хиљада острва и ненасељених острваца, морских пећина и још увек сачуваних подручја у којима човек није потпуно преузео обалу.

Илијас каже де те бројке можда на први поглед делују мале. Али када је реч о врсти која је била доведена готово до ишчезнућа, свако ново младунче има огромну вредност. Осам младунаца нису само статистички податак; то је осам нових шанси да врста која је Средоземљем пливала хиљадама година не остане само цртеж у природњачким књигама.

Средоземна медведица може да достигне до 2,8 метара дужине и тежину до око 300 килограма, а просечан животни век јој је око 25 година. Тело јој је, као и код других фока, издужено и хидродинамично. Нема спољашње ушне шкољке, већ мале ушне отворе; дуги бркови служе као изузетно осетљиви чулни органи, а очи су прилагођене условима слабог осветљења под водом.

Одрасли мужјак полну зрелост достиже приближно у петој години. Има црно крзно и карактеристичну белу површину на трбуху, док ожиљци, нарочито око врата и задњих пераја, сведоче о сукобима са другим мужјацима. Женке сазревају нешто раније, приближно између треће и четврте године, сивосребрнасте су боје, са светлијим трбушним делом, а на леђима могу носити огреботине и трагове настале приликом парења.

Младунче се рађа дугачко око једног метра, тешко приближно 15 до 18 килограма, прекривено црном или тамномрком длаком, са карактеристичном светлом површином на стомаку. Занимљиво је да се облик те светле шаре разликује код мужјака и женки, па чак и од јединке до јединке. После приближно три месеца новорођеначко крзно замењује краће сивкасто крзно.

Младунче се од мајке одваја и постаје самосталније приближно четири месеца после рођења, када достиже око 70 килограма. Управо први месеци живота представљају један од најосетљивијих периода. Јака невремена, узнемиравање пећине, присуство људи, одвајање од мајке или повреде могу бити кобни.

Фотографије: Петар Савић