Отишао је српски Солжењицин

In memorim – Антоније Ђурић 1929-2020

Пише: Мишо Вујовић 

Јутрос ме је на ФБ страници чекало подсећање на објављени текст о Антонију Ђурићу – српском Солжењинцину, пре две године, а вечерас вест о његовом упокојењу.

Прошао је пакао у детињству и младости. Тортуру Немаца и комуниста. Гледао како му убијају комшије и сроднике. Побегао, као дете, од комшијског зулума из родне Сјенице, дочекан на нож Крцунових жбирова у Ужицу.

Преживео казамате. Заклео се да никада неће ћутати. Сачувао од заборава хероје и мученике Првог светског рата. Васкрсао је својим књигама Албанску голготу заметену мећавом идеолошког поспремања историје. Из његових књига смо учили о неустрашивим Солунцима и Солункама. О стотинама примера чојства и јунаштва, о херојској погибији војводе Вука на Груништу, о солидарности српског војника са рањеним непријатељем, о васкрсењу на Кајмакчалану…

Антоније Ђурић је на велику сцену српске историје вратио Милунку Савић и њене саборце из Великог рата.

Обећао је и није изневерио да сведочи о нашим зверствима над нама. Три тома “Црвене Куге” су потресни запис о злоделима комунистичких власти инфицираних црвеном кугом. Антоније Ђурић је сведок епохе! Бескомпромисно храбар и истинољубив писац и новинар. Антоније, несаломиви христољубац и родољуб! Антоније, хроничар српског подвига и страдања. Антоније Ђурић је задужио, од заборављања, умирући српски род!

Почивај у миру драги Чича, нека је вечни покој Твојој племенитој души!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.