Rak: Istine i zablude u lečenju

Rak, opaka i podmukla bolest, sa kojom savremena medicina nije uspela da se izbori.  Posebno poslednjih pola veka čine se veliki napori da se pronađe lek za vekovnu pošast, koja seje strah i smrt, ali lek nije pronađen niti su napravljeni revolucionarni koraci.

Zna se jedino da oko 200 malignih tumora ima mnogo “lica” i svoje mehanizme odbrane. Kancer je zato postao danas jedan od najvećih izazova istraživača, koji kombinuju razne metode i uvode nove supstance u lečenju. Ipak, u tom smislu može se reći da su učinjeni mali pomaci pa neki pacijenti sa najtežom dijagnozom mogu duže da žive, a tek poneke vrste raka mogu i da se zaustave. Takođe ima pomaka i u zračnoj terapiji, nauka kaže da danas manje peče, više deluje i da sada gadja pravo u metu. Učinjeni su određeni pomaci i onkološkoj hirurgiji, manje se tokom operativnih zahvata odstranjuje tkiva i rez je znatno manji.

Klinika Jatropolis (Iatropolis) iz Atine skoro deceniju uklanja razne vrste tumora radiohirurgijom uz pomoć sajber noža i tomo terapije, a skoro tri godine predstavništvo ovog jednog od najvećih dijagnostičkih centara u Evropi, postoji i u Beogradu. U saradnji sa srpskim lekarima i preko predstavnika Jatropolisa u Beogradu dr Čedomira Vukića na lečenje u Atinu do sada je išlo oko 600 pacijenata iz Srbije, ali i celog regiona. Svi oni koji žele da zakažu konsultacije i raspitaju se o mogućnostima lečenja u atinskoj klinici mogu to uraditi na broj telefona: ​+381638286185 

Medicinska nauka ističe i da bolje razume mehanizam bolesti. Ukazuje se da se ovi procesi dešavaju preko signalnih puteva, koji nezaustavljivo, uništavaju organizam. Upravo u ovom smeru počela je da se razvija i moderna biološka terapija, ali ni ona do sada nije dala rezultate da može da se kaže da smo blizu pobede nad opakom bolešću.

Ono što se danas možda može nazvati najvećom nadom u lečenju nekog od 200 vrsta karcinoma jeste “obračun” sa podmuklom

 bolešću radiohirurgijom. U tom pogledu najdragocenija iskustva imaju Amerikanci, koji poslednjih desetak godina odstranjuju tumore sajber nožem i tomo terapijom. U više uglednih klinika u Americi tumori se sa velikom preciznošću otklanjaju ovim robotizovanim aparatima, a da pritom minimalno ili gotovo nikako ne oštećuju zdravo tkivo. Ali, ovi tretmani su izuzetno skupi i nedostupni za većinu obolelih pacijenata.

U svetu danas postoji svega stotinjak  sajber i tomo noževa.  Klinike koje obavljau ove tretmane ističu veliku uspešnost ili potpuno izlečenje pacijenata čija je bolest u početnoj fazi. Dobre rezultat postižu i u podmakloj fazi bolesti u smislu višegodišnjeg produženja života, ali valja napomenuti da nijedna od ovih ustanova ne daje garancije za potpuno izlečenje niti tvrdi da ima lek za opaku bolest.

Kada je u pitanju Evropa i lečenje raka sajber nožom i tomo terapijom uz London i Pariz, Centar za dijagnostiku i radiohirurgiju iz Atine ima najviše iskustva. Tretmane rade od 2008. godine, imaju najsavremeniju opremu i zapošljavaju oko 150 lekara-specijalista, koji su pekli zanat na nekoj od američkih klinika. Krenuli su od lečenja tumora mozga, a danas preciznim sajber nožem ili tomo terapijom uklanjaju  rak pluća, dojke, jetre, meterice i jajnika, pankreasa, karlice,bubrega, prostate, melanoma, debelog creva, bešike, sarkom, heptocelularni karcinom, adenoma hipofize  i arterovenoznemalformacije, kao i recidive tumora.

Ako je verovati medicinskoj statistici preživljavanje obolelih od gotovo svih tipova kancera danas je šest puta duže nego pre 40 godina, a kao primer maligne bolesti koja se danas smatra izlečivom navode limfom.

Ne može se reći da su ovi pomaci u lečenju raka beznačajni, ali da li je zaista medicina nemoćna u konačnom obračunu sa ovom boleešću. Ako je suditi po teoretičarima zavere lek protiv raka odavno postoji čak od 1930. godine. Medjutim,  moćna farmakoindustrija ne dozvoljava da on ugleda svetlost dana. Lek je, kako tvrde, izumeo doktor Rejmond Rojal Rajf, genijalni pronalazač, koga mnogi porede sa našim Nikolom Teslom.

On je ustanovio tih 30-tih godina prošlog veka da je rak bolest koju izaziva odredjeni virus i da se može lečiti korišćenjem ciljanih frekvencija koje bi izobličile i rasturile loše ćelije bez oštećenja zdravih.  Medjutim, tek što je uspeo da prozbori javnosti o svom otkriću, njegova laboratorija je uništena, kao i aparti neophodni za terapiju. Teoretičari zavere dalje tvrde da su redom nestajali i ubijani svi koji su saradjivali sa Rajfom. Sam naučnik umro je 1970. godine u teškom psihičkom stanju, od posledica trovanja alkoholom i valijumom, ali postoji sumnja da je zapravo ubijen.

Ovo je jedna od terorija zavere čiju je istinitost gotovo nemoguće dokazati. Postoje i druge brojne teorje o lečenju raka, da ne govorimo o alternativnim metodama i hiljadama “spasonosnih recepata”.

Možda je za kraj ove priče zanimljiva i teorija Sidarta Mukherje, uglednog američkog onkologa i dobitnika Pulicerove nagrade za delo o istorij raka. On, naime, smatra da je traženje leka za rak, kao i sama zamisao izlečenja zapravo zastrašujuća utopija, koja pokušava da usavrši ljude.

“Rak je utkan u ljudski genom, greška u razvoju i starenju ljudskih ćelija, a može se rešiti jedino ako se eliminišu svi fiziološki procesi rasta u telu, od starenja do regeneracije, lečenja i reprodukcije”, tvrdi Mukherje i ističe: „Izlečimo li se od raka, izlečićemo se od toga da smo ljudi“.
On dalje navodi da ne treba, ipak, sve dijagnoze stavljati u isti koš ali uzročnik procesa nekontrolisanoga rasta ćelija, kako kaže, uvek je isti.

„Najčešći oblici raka kože mogu se uklanjati bez ikakve pretnje za život čoveka, a i smrtnost dece od leukemije znatno se smanjila, ali da li je rak ikad izlečen?“, pita Mukherje.
Prema njemu, smrt se može odložiti, ali je pitanje po kojoj ceni. Ako se radi o lečenju starijih ljudi, sa uznapredovanim oblicima raka, rak uvek ostaje u pozadini i vreba, dok se, istovremeno, na lečenje raka troše ogromne količine novca, više nego na bilo koju drugu bolest.

Kvalitet života nije bolji, a mučnine, hemoterapije, krevet i zavisnost od drugih ljudi za takve ljude postaje svakodnevica. Od četiri vrste smrti – iznenadne smrti, smrti usled demencije i starenja pa smrti od otkazivanja organa i, konačno, raka, Mukherje poslednju vrstu smatra kao ubedljivo najbolji način umiranja.

„Većina bi rekla da je iznenadna smrt najbolja, ali iz svog bogatog iskustva mogu vam reći da nije, ne za onoga koji je umro, već za bližnje koji nisu stigli da se pripreme, pa ni oproste“, rekao je Mukherje.

Ovakve njegove izjave izazvale su brojne reakcije širom sveta, ali ugledni naučnik ostao je pri svojim stavovima.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.