Промовисан зборник о Сави Мркаљу

Пише: Светозар Данчуо

У издању Крајишког клутурног центра из Бањалуке и Удружења крајишких Срба „Прело“ из Чикага у Београду је у четвртак 25. јула 2019. године у просторијама СКЦ „Ћирилица“ промовисан зборник о Сави Мркаљу српском филологу и песнику са почетка 19. века.

Приређивач проф. др Душко Певуља са Филолошког факулета у Бањалуци у зборник, којега је насловио „Сава Мркаљ пјесник и филолог“, уврстио је радове Славка Леовца, Николе Грдинића, Душка Певуље, Жарка Ружића, Душана Иванића, Милорада Павића, Павла Ивића, Александра Младеновића, Милоша Окуке, Јована и Иване Деретић и митрополита Амфилохија Радовића. У ово издање су такође уврштене Мркаљеве песме, најпознатије дело „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“, краћа биографија и попис литературе.

О најновијем делу о Сави Мркаљу говорили су проф. Весна Арсић, новинар Данко Перић и проф. др Душко Певуља који су указали на значај Мркаљеве реформе српског језика и писма која је отворила пут  Вуку Караџићу који је језичку реформу наставио и применио. Како је нагласио проф. Певуља и самим насловом желео је да истакне Мркаљево песништво које је мање познато од његовог филолошког рада. Иако је сачувано само 12 песама већина их је уврштена у антологије српске поезије.

Док је Весна Арсић опширно говорила о његовом раду са приказом до сада познате биографије, Данко Перић се фокусирао на Мркаљев боравак у Далмацији. Учесници овог скупа још једном су поновили да је потребно да се и у школским програмима да више простора Мркаљевевој реформи српског језика и ћирилице, а покренута је и инцијатива да нека од основних или средњих школа у Србији или Републици Српској понесе назив по Сави Мркаљу.

У пратећем делу промоције наступио је ВИС (Вокално-избјеглички састав), а отворена је и изложба о активностима Удружења крајишких Срба „Прело“, једне од најмлађих, али и најактивнијих српских организација у Америци.

Зборник „Сава Мркаљ пјесник и филолог“  је у Бањалуци изашао као заједнички пројекат Крајишког културног центра „Свети Сава“ и Удружења крајишких Срба „Прело“ из Чикага. Како је најавио Светозар Данчуо, члан управе УКС „Прело“, књига ће почетком следеће године, поводом 210. годишњице од Мркаљеве језичке реформе, бити представљена српским заједницама у Чикагу и Торонту.

Српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и песник и један од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века Сава  Мркаљ рођен је 1783. године у Сјеничаку на Кордуну (Војна крајина). У свом делу Сало дебелога јера либо азбукопротрес објављеном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег застарјелог и неразумљивог правописа и тражио примјену фонетског писма базираног на народном језику  и правила „пиши како говориш“.

Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала 46 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку:

“Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија  не може бити од ове”.

Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, Богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загребу, студиј филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године. Тек недавно на инцијативу сликарке Љубице Мркаљ из Париза и Светозара Данчуа из Чикага постављене су спомен-плоче на српским црквама у Сјеничаку и Бечу, местима Мркаљевог рођења и смрти.