Проглас!

Пише: Алекс Сашка

Запањена, огорчена, ожалошћена и преплашена за човјечанство какво се спрема, јавно иступам као неко ко се бави писањем, дакле као умјетник, као мајка, као жена србске националности и прије свега као човјек! Ја Алекс Сашка, јавно протествујем и изражавам, најдубље огорчење и невјерицу због лицемјерја и срамног, не само срамног, већ смишљеног негирања геноцида над Србима у Другом Св. рату, и након њега, у последњем братоубилачком рату од 1990-1995 године!

Хрватски историчар Стјепан Лозо је објавио лажне и бескрупулозне неистине да су Срби заправо починили геноцид над Хрватима у већ горе поменутом периоду, и тиме нанио несагледиву штету и бол породицама мученички страдалих Срба , њиховим најближим, фамилијама страдале дјеце, одојчади, старих и младих убијених у најсрамнијим и најгорим логорома од Јадовна, Јасеновца, Старе Градишке, Подкозарја и широм Славоније, Барање и Срема,предвођени поглавником Антом Певелићем и његовим саучесницима, а њих поново мучки убио и затрпао у јаме гдје су живи затрпавани, убијани маљевима, мајкама из утроба наживо вађена дјеца и дочекивана на бајонете.

Наиме у књизи „Идеологија пропаганда Великосрпског геноцида над Хрватима“, аутор Стјепан Лозо дрско, нечовјечно и лицемјерно напомиње како су запрво Срби извршили „тешке, масовне, дијаболичне па чак и окултне злочине над Хрватима током цијелога рата“!

Ова бол мога напаћеног народа и њихове тешко вјечно уснуле душе, нас обавезују да дигнемо јаук и глас до неба! Сви без изузетка и без обзира на националност устанимо у одбрану оних који не могу ништа више рећи! Цијело човјечанство које се згражавало над њиховим злочинима, прекланим па посољеним вратовима, измученим радом и глађу тијелима логораша, згражавали су се над тијелима мајки распорених стомака, дјецом са празним очним дупљама, и побијеним старцима чија тијела НЕ СМИЈУ остати закопана у оним јамама заливеним бетонима, у високим пећима са спаљиваним тијелима и стотине и стотине хиљада побацаних тјелеса у крваву ријеку Саву која је узнемирено текла гоњена тешким јауцима дјечице чије су се сузе разлиле по њој, па је онако модра и слана јурила ка вјечности и грлила њихове хладне, модре ручице и уснуле дупље без плавих, црних, зелених очију…

Устајем у одбрану слободе којој се данас најгнусније руга, цери у лице и забијају србосјеци у врат као некад мученицима и невиним Слободанима, Стефанима, Словенкама , Петканама и снопљу Божанског људског откоса који се вјечно заталасао у житним пољима над замуклом црном земљом Славонском. Јаучем данас гласно и до НЕБА као они некада, да ме чујете сви! Боле ме њихове преголеме ране јер их је направио неко ко се сматрао ЧОВЈЕКОМ. А, што су они заправо? Умрла је доброта тада давно и записана је у вјечности та смрт човечности и људскости, тих четрдесетих и девдесетих…

Ако сматрате да смијете да ћутите над стотинама хиљада побијених Срба, Јевреја и Рома, какав мир у срцима очекујете!? Савјест ће се пробудити када вас у сну посјете њихова обасјана лица и живе очи, које вас не гледају прекорно већ са љубављу самога Христа и бесконачном тугом.

Историчар Стјепан Лозо удружен са директором хрватског државног архива Динком Чутуром и др Јосипом Јурчевићем професором савремене историје све српске жртве преобраћа у хрватске и од њиховог историјског погрома и геноцида свјесно окреће тезе и назива Србе заправо злочинцима који су најстрашније злочине чинили!

УСТАНИТЕ сви човекољубиви Божији створови, академици, професори, историчари, писци, моји пријатељи и мање пријатељи, али устаните и ослушните плач прекланог чеда и врисак мајке и очева! Ако се не подигнемо сада – када ћемо!? То нам је дужност као оних који су пристигли овде на кратак пут да оставимо људски траг у пијеску живота.

Док год не будемо проговорили о свим жртвама али часно и искрено, чему се надамо! Ако ми заћутимо камен ће проговорити!

Да ли је могућ овакав сценарио подмуклог и живог поновног убијања Јсеновачких жртава или Козарачке дјеце чије је “ коло“ изазвало повраћање и плач чак и Талијанских фашиста када су угледали “ коло “ од преклане дјеце! А, знате ли како је то изгледало?

Дјевојчице до седам година су преклане лежале на земљи раширених ручица као да су грлиле цијели свијет, а преко њих цинично дјечаци ,“ пупак на пупак“ испреплетених ручица завезаних жицом, тако у круг постављених као да воде коло! Мртво коло свједочи и данас о најстрашнојем и најцрњем дану човјечанства! Нису стигли да одрасту, да заврше школу, да се замомче и задјевојче, да заволе, да осмијехом начине бољим овај свијет! Вечерас, вечерас ћемо ми за њих плакати и клечати, клечати над њиховим малим тијелима, са сузном молбом да нам опросте ову свјежију и болнију смрт завезану бодљикавом жицом.

Знате ли да након њиховог последњег издисаја дуго није освануо дан! Вукао се мрак и тумарао по равницама прекриврним јатима гавранова који нису смјели да лете у небеске даљине. Бијели анђели су прекрили небеско поље из кога су капале сребрнасте бисерне сузе. И данас се подигла небеска олуја као оне 95. свједочећи о крвавим барјацима који се небом вије и младим годинама што би да безбрижно равницама трче и у галопу јашу бијеле вранце заљубљеним срцима дозивајући дјевојачки кикот расут по Славонским крвавим пољима.

Не дам! НЕ ДАМ ни једну сузу, ни један вапај, ни један неспретни дјечији корак, Не дам боса стопала на хладним бетонима , не дам распорене стомаке и преклане вратове. не дам хладне очне дупље из којих лије крв топла и потом усирена. Не дам старост и младост! Они су моје слободно сневање, они су моја туга и преголема патња. У мом рођеном дјетету и њеном рођеном дјетету тече њихова крв и њихов вапај!

НЕ ДАЈТЕ НАС ЗАБОРАВУ! Причајте стару историју а не прекројену. Зборите о нама крај цркевих Записа гдје су нас убијали и причајте истину. Не да би се мржња подигла већ да би се покајане сузе подигле до облака због сваке наше страдале душе.

Проговарајте по зборницама, трговима и градовима о нашем постојању јер никада живљи нисмо били него данас када нас бришу и желе назвати Стипом, Домагојом, Ивом или Зденком… У свима њима је дио нас. Дио крика који се дубок зарио у вјечност и тишину која је гласнија од њихове нове историје.

Позивам све да осуде овај покушај затирања геноцида који је без преседана!
Сви људи хрватске националности треба да знају да ће овакво срамно окретање чињеница наштетити и њима и њиховом потомству. Њихови државници овим гестом навлаче проклетство и на њих и државу Хрватску. Ако они не проговре – проговориће Отац небески! На завршници ове срамне промоције лажне књиге, историчар Стјепан Лозо је рекао:
„Срби четници и партизани су извршили геноцид над Хрватима а измислили да је био над Србима. Данас пишемо нову историју и немојте се бојати! Написат ћете је ви поново великим словима! „
ТО је порука за садашњост и будућност. Али нова историја није тачна. Морамо почети писати и причати истину јер ће нас једино истина ослободити! Истина ће нас зближити и због ње ћемо бити бољи и срећнији!

Нема мјеста новој историји , и то баш ових дана док се спаљује и уништава сва архивска документација о страдању Срба и дигатилзује ново скројена!

Не заборавимо: Плач, сузе и јаук немају само друге нације и вјере… и Срби имају душу и сузе!

One thought on “Проглас!

  • 24. јула 2022. at 21:32
    Permalink

    Свака Вам част за све написано! Зна се шта је усташки покољ био и ко су хрвати до лаката у крви!
    Мењати историју је тешко лицемерје и пропаст и беда једне нације! Проклетство и на њих и њихова поколења.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.