Праскозорје најлепша српска реч

У оквиру манифестације Март, месец српског језика, у организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, организован је конкурс на који су ученици слали своје предлоге за најлепше речи српског језика. Ученици различитих узраста, од оних који похађају пети разред основне школе до оних који завршавају средњу школу, слали су на адресу Друштва за српски језик изабране речи које сматрају најлепшим у српском језику према њиховом значењу, звучању, грађењу, симболици или према драгој успомени на оне своје ближње од којих су их чули.

Стигло је 905 предлога, а трочлана Комисија, коју су сачињавале проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Весна Ломпар и мср Весна Николић, изабрале су реч праскозорје као најлепшу од оних које су пристигле на конкурс. Да реч праскозорје заиста заслужује пажњу, потврђује и чињеница да се за њу одлучило чак десет ученика: Богдан Николић из Пећинаца, Богдан Петровић из Ваљева, Катарина Зарић из Београда, Јана Прекић из Аранђеловца, Уна Савић из Београда, Реља Јарковачки из Панчева, Софија Ненадић из Кнића, Петра Миливојевић из Земуна, Виолета Тодосијевић из Параћина и Александра Марковић из Винче.

Праскозорје је словенска реч која означава време пред излазак сунца, кад зора праска, пуца. Ова слика видљива је и у сложеној творбеној структури те именице. Реч носи дубоку симболику рађања, почетка и наде. У образложењу своје одлуке ученици су писали да им се чини као „да пуца, уз прасак, љуска дана који се рађа”, да реч означава „почетак нечег новог, лепог и искричавог”, као и да се праскозорје односи на „нови дан, нови почетак и повратак светлости након таме”, док су неки запазили да та „једна реч описује толико много”.

У ужем избору нашле су се и речиблагодатблагоуханблаговање (јер су због узвишености придева благу њиховом саставу биле међу најбројнијим твореницама у српскословенском језику), нигденигдина (због великог експресивног набоја), ватра (зато што спада у именице које имају највише значења у српском језику), преумљење (због тога што преумљење следи након искреног покајања), мркосвестица (зато што се разликује од општепознате несвестице).

Међу речима које су се много пута поновиле као најлепше налазе се љубавпородицамајка, што сведочи о томе да наша деца, упркос свему, држе до правих вредности.

Свих десет ученика-победника биће позвано на Филолошки факултет, где ће им бити уручене симболичне награде, а Друштво за српски језик и књижевност Србије објавиће дигиталну књигу са одговорима свих ученика, њиховим именима и образложењима која су навели ‒ јер Комисија сматра да су сви одговори победили и да су све послате речи најлепше!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.