Повлен и култура остали без Макија

In Memoriam – Богољуб Арсенијевић Маки (1956 – 2023) 

Из Центра Галаксије и са Белог Повлена одлазе најбољи, Мило, Мића, Пенце, Петар, Ђуле, Бели и данас Маки. Однесе га подмукла болест кад је могао да да највише. Знамо се откад знам за себе.

Богољуб Арсенијевић Маки је урадио живопис и мозаик у цркви Светог Стефана на Кнежевом пољу, многе цртеже је нацртао у Нојевој арки, како је назвао Повлен, био је на свим његовим врховима и знао је сваког Повленца. Творац је Богољуба, ренесансног диносауруса, обдарио свим врхунским даровима.

Био је добар спортиста, изванредни музичар, песник, човек златних руку које су све могле да направе, фрескописац који је живописао безброј манастира широм Балкана. Не само за мене, био је и најталентованији млади сликар, који је оставио иза себе небројена вредна дела. Претворио је своју кућу у банатској забити Неузине у галерију где је спремао изложбу, круну свог ликовног стваралаштва.

Нажалост, нисам стигао да се одазовем његовом позиву да видим припреме и слике које ми је поклонио. Таквих као Маки нема више, та ренесансна сорта изумире. Њега није интересовало ништа материјално, живео је од шаке зрневља, у дроњама које је носио година, боравећи на поду ледаре у којој се настанио.

Његов немирни и слободарски дух донео му је многе невоље у животу и вишемесечни кому из које је чудом остао жив. Али нема човека који му се обратио а да му није помогао. Бићу много сиромашнији без њега, као и Повлен, Центар Галаксије, сви људи добре воље. Култура је највећи губитник.

Али, траг који је Маки оставио за собом је огроман и неизбрисив. Не могу га заборавити. Верујем да ће добити место које заслужује на Белом Повлену и у Ваљеву. Слава му. Покој му души. Његов неутешни пријатељ Душан Михајловић

Маки на врху Великог Повлена

Текст: Душан Михајловић