Почаст Влике Плане херојима на Малом Зејтинлику

Делегација општина Велика Плана, на челу са народним послаником Душаном Марићем, а поводом рођендана РС, положила је венац на војничком гробљу на Сокоцу  

Пише: Србија данас

Општина Велика Плана обележила је 31. годину постојања Републике Српске.

Делегација ове општине, коју предводи председник Скупштине општине и народни посланик Душан Марић положила је данас венац на војничком гробљу на Сокоцу, у којем је сахрањено више од 1.000 војника и официра Војске Републике Српске, који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату од 1991. до 1995. године.

У делегацији ове поморавске општине која је и ове године одала почаст српским херојима били су и одборник у Скупштини општине Дејан Писаревић и локални привредник Дејан Павковић.

Они су положили и венац у име Удружења потомака ратника од 1912. до 1918. године из Милошевца.

-Долазимо из општине из које је у балканским и Првом светском рату за слободу српског народа страдало невероватних 3.444 војника и официра Војске Краљевине Србије и која зна да цени жртву за слободу отаџбине. Кад се томе дода да сам рођен на Купрешкој висоравни, на којој је у Другом светском рату страдало око 1.600 Срба а у рату од 1992. до 1995. године 232 војника и цивила, логично је што смо данас овде – каже Душан Марић.

Као додатни разлог доласка на Мали Зејтинлик он истиче чињеницу да су у темеље Републике Српске живот уградила и двојица ратника из Велике Плане.

-Слободан Јелић, двадесетогодишњи младић из Милошевца, који је био на одслужењу војног рока у ЈНА, погинуо је 2. маја 1992. године код Дома ЈНА у Сарајеву, кад је оклопно возило којим је управљао уништено зољом а годину дана старији Небојша Павловић из Радовања, који је Дрину прешао као добровољац, нестао је 24. септембра у нападу муслиманских снага на село Подравање, у којем је убијено шездесет цивила и српских територијалаца. Данас смо се поклонили и њиховим сенима.

Српско војничко гробље, које је народ прозвао Мали Зејтинлик, јер је изграђено по узору на војничко гробље у Солуну, налази се на ободу града Сокоца, четрдесет километара од Сарајева.

У њему је сахрањено више од хиљаду војника и официра ВРС који су погинули у борбама за стварање и одбрану Републике Српске. То су претежно припадници Сарајевско-романијског корпуса ВРС, који су погинули на сарајевском ратишту.

По званичним подацима, у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године погинуло је 3.800 припадника тог корпуса, чији је задатак био да одбрани Српско Сарајево и спречи продор муслиманске војске из Сарајева у дубину територије Републике Српске. Али укупан број српских војника који су погинули на сарајевском ратишту је далеко већи, јер су у помоћ браниоцима Српског Сарајева долазиле јединице из свих крајева Републике Српске.

Прича о настанку гробља је много тужна и трагична. Војници и официри који на њему почивају су након погибије били сахрањени на гробљима у Српском Сарајеву. Од Илијаша и Вогошће,  до гробаља у ужем градском језгру Сарајева. Када је, након потписивања Дејтонског споразума, којим је Слободан Милошевић већи део Српског Сарајева предао муслиманима, почео егзодус српског становништва из Илијаша, Вогошће, Грбавице, Добриње, Хаџића, Илиџе, Рајловца и других територија које је српска војска одбранила, несрећни родитељи су масовно откопавали гробнице, вадили посмртне остатке својих синова и кћери и носили их са собом у избеглиштво.

Већина њих сахрањена је на гробљу крај Сокоца, али су посмртни остаци многих јунака и несрећника сахрањени и у другим општинама на истоку БиХ, од Пала, Вишеграда и Рогатице, преко Братунца, Власенице  и Зворника до Бијељине.

У гробљу на Романији,  између осталих, почива Борко Ђуричић из Вогошће са својим синовима Миланом и Миломиром. Овде је вечна куће троје Цвијановића из Илијаша, троје Ћосовића и Кењића са Илиџе, троје Радоња из Старог Града…

Овде су пренесени и посмртни остаци великог броја српских цивила. Међу њима је и четворо чланова породице Дамијановић из Чемерна код Илијаша, које су муслимани убили 10. јуна 1992. године, када су упали у село и заклали тридесет и двоје мештана, међу којима осам жена и једно дете. Посмртни остаци мајке, две кћери и њихове стрине сахрањени су на Малом Зејтинлику, очево тело још није пренето.

-Све куће осим једне муслимани су запалили. Видео сам како из њихове куће изводе сестре Ранку и Јадранку Дамијановић и силују их пред мајком Спасенијом. Онда су их све три заклали. Девојкама су убили и стрину Стаку а њиховом оцу Здравку, који је исто убијен, су ножем извадили очи  – сведочи Петар Рашевић, један од троје мештана који су преживели јунски покољ.