Парастос убијеним Србима у Средњем Подрињу

Помен српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату организује се у знак сећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживео.

Делегацију Републике Српске предводио је премијер Радован Вишковић који је након полагања венаца казао да су у Подрињу почињени стравични злочини над српским становништвом и да за масовне злочине нико није одговарао.

„Хришћански је праштати, али не смемо да заборавимо. Како опростити злочинцима који су убијали децу док не одговарају за злочине“, рекао је Вишковић.

Он је поручио да Република Српска никада неће одустати од доказивања истине о рату у БиХ и одговорности свих починилаца злочина.

Од априла 1992. до половине јануара 1993. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и деце.

Уништена су 43 српска села са више од 100 заселака и више верских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.

Након што је Сребреница проглашена заштићеном демилитаризованом зоном УН у пролеће 1993. године, упади муслиманских јединица из те енклаве и даље су били чести јер су злоупотребљавале заштиту, а нису биле разоружане и изводиле су разне диверзантске акције на српска села и положаје.

На Петровдан 1992. године муслиманске јединице из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачкајући и палећи српску имовину.

За бројне масовне злочине над српским цивилима у овом крају нико није одговарао, преноси Танјуг.