Отаџбина ће се веселити твом повратку!

Одлив мозгова, одлазак људи у потрази за бољим животом, данас поприма размере епидемије. Нико да се осврне ни запита где и зашто се иде, ни да ли се и када враћа. Нажалост то је изгледа судбина коју деле сви народи бивше Југославије. Тачан број колико нас има у свету тешко да ћемо икада сазнати, али оно што је можда најближе истини то је да нас је у дијаспори данас готово као у отаџбини.

А некада, рецимо пре једног века, у Краљевини Југославији било је другачије. Ономе ко је одлазио пожелео би се срећан пут и довиђења. Ево шта је још писало у пасошу и какве су се слале поруке исељеницима:

„На путу се владај пристојно и обзирно према свакоме, а нарочито према жељезничком и бродском особљу, затим према женама и деци.

–Буди посве спреман за искрцање, чим брод стигне у луку. Рубље на Теби нека је чисто, а одело уредно и лице ведро.

–У новој земљи буди озбиљан и исправан; покоравај се законима и властима; не говори зло о тој земљи, а на своју земљу не заборављај.

–Не примај посао који те сувише понижава и не ради за мању плату од осталих радника, не буди конкуренција другим радницима већ буди солидаран с њима па ће Те поштовати и тражити радници и послодавци.

–Не опијај се и не коцкај.

–Новац штеди и шаљи својима у стари крај и то преко Поштанске Штедионице, јер Ти је новац у Поштанској Штедионици посве сигуран, пошто држава јамчи за то. Не поверавај новац разним непознатим банкарима, посредницима и агентима.

–Ако Ти је потребан какав савет, заштита, или што друго, обрати се на нашег Конзула или Исељеничког Изасланика.

–Учи језик земље у којој си, јер ћеш лакше тако проћи, али не заборављај свој матерњи језик и са својом децом разговарај само на матерњем језику без обзира да ли су деца рођена у старом крају или у новој земљи.

А сада било Ти сретно и до виђења! Знај, да ће се Твоја отаџбина веселити Твоме повратку.“