„Ostrog“ u srcu Francuske

U gradiću Klermon Feran naišao sam na restoran koji nosi ime našeg čuvenog manastira i naravno vlasnik je Srbin Danilo 

Kad god bih svojim prijateljima iz Francuske spomenuo da posle 30 francuskih gradova koje sam posetio želim da vidim i Klermon Feran (Clermont-Ferrand), nama ne tako poznat grad u centralnom delu zemlje, oni bi prevrtali očima uz rečenicu „da tamo nema šta da se vidi i da se cela turistička ponuda svodi na jednu katedralu mračne fasade i fabriku guma Michelin“.

To mi je bio dodatni znak da tamo baš treba da odem, što sam i uradio ove 2024. godine.

Slično je bilo i pre nekoliko godina kada sam se uputio u Brest, za koji su mi takođe mnogi tvrdili da je najkišovitiji francuski grad, a tamo je, kad sam došao, tri dana sijalo sunce.

U Francusku sam ovog puta stigao avionom za sat i 50 minuta, direktnim letom Air Srbije, od Beograda do Liona (179 evra povratna karta, sa uključenim prtljagom od 20 kg), a onda sam do Klermona nastavio autobusom, čiju kartu sam rezervisao preko francuske verzije aplikacije Blabla car.

Manje od dva sata vožnje (163 km) za 8 evra autobusom koji je, doduše, kasnio sat vremena, ali u kojem nije bilo više od 10 putnika, pa je putovanje bilo komforno.

Odseo sam u jednoj sobi, u stanu u kojem živi gospođa Mari, u samom centru grada, svega 100 metara od katedrale.

Tu praksu imam godinama, jer je iznajmljivanje sobe dosta jeftinije od hotela (u ovom slučaju noć je bila 35 evra, a u hotelu od 90 evra), u kontaktu ste sa lokalcima i možete dosta toga da saznate o gradu, ali se povremeno dešavaju problemi sa higijenom posteljine. O tome ću drugi put.

Nakon što sam se smestio, Mari mi je otkrila da je njen prvi komšija bio otac poznatog srpskog violiniste Gordana Nikolića (56), rodom iz Brusa i da je stan na prodaju. Na Guglu saznajem da je Gordan bio koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra skoro 20 godina, kao i koncertmajstor orkestra u Overnji, regiji u kojoj je Klermon Feran.

Ta informacija, kao i susret sa jednom Snežanom iz Pirota, koja je sedela pored mene u avionu, demantovali su me u mojim predviđanjima da u Klermonu nema naših ljudi.

Ne lezi vraže, tako je bilo i kada sam putovao na Sejšelska ostrva, gde sam pronašao pravoslavnog sveštenika iz Sarajeva i na francusko ostrvo Reunion u Indijskom okeanu, gde sam našao Srbe iz Niša.

Snežana mi u jednom baru, nekoliko dana nakon avionskog leta, priča da je dobila unapređenje i sa juga Srbije stigla u centralnu Francusku u čuveni Michelin.

Da je na sličan način iz Jugoslavije u ovaj grad 1978. godine došao i bračni par Bakić da radi u Michelinu, saznajem od njihovog sina Danila.

Jedne večeri, šetajući se starim gradom za oko mi je zapalo ime lokala L’Ostrog i slika Svetog Vasilija Ostroškog iznad ulaznih vrata kafića.

Naravno da sam odmah ušao i pitao konobara da li je reč o manastiru, a onda je usledila najava još jedne Priče sa dušom da u Klermon Feranu ima još naših ljudi.

Nekoliko sati kasnije vraćam se u Ostrog i upoznajem se sa Danilom. Obećavam sebi da neću raditi intervju, jer sam na godišnjem odmoru, ali saznajem delove priče koju sada čitate: da je Danilo tamo rođen, da je 10 godina radio kao profesionalni vatrogasac i da je 2016. godine otvorio Ostrog.

„Odabrao sam to ime u čast mog hodočašća u manastir Ostrog, koje mi se mnogo dopalo, a i zbog toga što su odande moji koreni. Otac mi je iz Berana, a majka iz Inđije“, priča mi Danilo na tečnom srpskom jeziku i dodaje da sada ima tri objekta pod nazivom Ostrog 1, 2, i 3 u Klermon Feranu.

Ostajem na pivu da čavrljam malo sa konobarom i vidim da Francuzi ovde mogu da naruče Jelen, Nikšićko pivo, šljivovicu, kao i vina Plantaže 13. jul.

Kuhinja u restoranu je francuska sa ajvarom koji se, kako kaže Danilo, koristi za pljeskavicu.

Po čemu je ovaj grad poznat? Klermon Feran je jedan od najstarijih francuskih gradova, a spominje se još u 52. godini pre nove ere.

Čuven je po nizu ugašenih vulkana koji ga okružuju, a od kojih je najpoznatiji Pij de dom (Puy de Dôme), koji se sa sve antenom na njemu vidi iz centra grada.

Izvor: Priče sa dušom/Nenad Blagojević (deo putopisne reportaže)