Ко је то заузео твоје мјесто у Рају, Србине брате?
Уочи почетка овогодишњег Часног поста, свештеник СПЦ Крсто Станишић из Утрехта у Холандији на друштвеним мрежама објавио је текст у коме је проговарио духом светог владике Николаја Велимировића, написа свештеник Јован Пламенац, а наш портал преузе и у целости пусти.
У суботу је у Ротердамској парохији била литургија на холандском језику. Црква је била препуна људи холандског, мароканског, латиноамеричког, турског, курдаког, азијског, афричког… поријекла…
Сви ти људи са великом радошћу су дочекали да коначно буду на литургију на језику који разумију. А многи од њих долазе редовно, и онда када се служи само на српском. Многи од њих иду на поклоничка путовања у Србију , Русију, Румунију, на Свету Гору…Неки морају да крију од своје породице и пријатеља да су православни хришћани, а неки који не крију, стално трпе провокације, притиске исмијавања и увреде…
Један холандски тинејџер кога сам крстио је чак и научио да течно прича српским, језиком само да би могао да разумије литургију и да комуницира са људима у Цркви, иако нема никакве везе са Србијом. Интересантно је видјети колико су они који су рођени и одрасли у самом срцу „прогресивне“ и „богате“ Европе, жедни и гладни Христа; колико воле и цијене православље; колику огњену вјеру и љубав имају према Христу да им није тешко: да посте на води чак и кад раде тешке послове; да свакодневно читају дуга молитваћена правила; да пажљиво прате богослужења иако су на њима потпуно страном језику уз помоћ књижица на свом језику које држе током читавог богослужења…
Када то човјек види својим очима: ту огњену ревност и љубав према православљу тих људи који су дошли из потпуно страног или чак непријатељског окружења у православље; човјек не може а да не осјети истовремено велику радост због њих; али и бол и тугу због пута којим је кренуо велику број нас Срба, оних истих Срба којима је све дато: и цркве и манастири и духовна литература и богослужења на свом језику и Светитељи свога рода и игумани и монаси и вјероучитељи….
Е па мој Србине брате пред Велики пост те молим немој да ти се деси да кад дођеш Богу на истину и кренеш да се усеслиш у свој небески дом, видиш да у њему већ живо неки Ханс или Хасан или Хуан: који је ишао на Свете литургије док си ти ишао јогу или на фудбал.
-Kоји се исповиједао док си ти био код психолога или лајф коуча;
-Који је био на бденијима док си ти био на журкама;
-Који је јурио монахе по Светој Гори док си ти јурио папу по Ватикану или неке муфтије по Сарајеву и протестанте по Берлину;
-Kоји је читао старце Пајсија, Тадеја, Порфирија док си ти читао Фројда, Зизјуласа, Дарвина;
-Који је постио док си се ти гостио са изговором да гријех не улази на уста него излази из уста или да су правила поста превазиђена;
-Који је бранио вјеру православну пред својом породицом и због православља трпио пријетње и увреде док си је ти релативизао и искривљавао да би се додворио разним безбожницима, јеретицима, синкретистима и политичарима;
-Који се дивио Студеници, Бијелом Анђелу и Острогу док си се ти дивио Монализи, Ајфеловој кули и Пикасу;који се трудио да се саобрази Христу док си се ти трудио да стекнеш образовање на „престижним“ универзитетима.
-Који је одговоре на животне проблеме тражио у Светом Писму док си их ти тражио у хороскопу, код разних гуруа, гатара психолога;
-Kоји се бринуо да ли је довољно побожан, док си се ти бринуо да ли си довољно модеран;који се трудио да стекне наклоност Господа и Светитеља док си се ти трудио да стекнеш наклоност бизнисмена, политичара медија, славних и богатих;
-Који се молио Светима да га прихвате и занемаре његове гријехе; док си се ти молио разним сорошоидима, другосрбијанцима и атеистима да те прихватите и занемаре твоје православље;
-Kоји је пажљиво чувао морал, док си га ти газио под изговором да је битна онтологоја а не етика;
-Који је исповиједао правду и истину и презирао зло и лаж јасно и гласно, док си се ти крио иза разних безбојних и неутралних парола да се никоме не би замјерио;
-Који је се борио да уђе у Царство Небеско док си се ти борио да уђеш у Европску Унију.
-Kоји је био огњен и жив, док си ти био млак и животарио…
Пази Србине брате да се не постидиш пред неким Холанђанином, Сомалијцем, Курдом коме ништа није било дато, али који је тражећи Бога, правду и истину, нашао твој небески дом и уселио се у њега, док си трчао за Европом и за лажима и преварама овога свијета…
Нико ти неће бити крив до ти сам… Зато пази да умножиш оно велико благо које си добио од Господа и од својих Светих предака у наследство. Јер теби коме је толико дато, много више ће се тражити.
Зато погледај добро ревност о вјеру и љубав према Богу оних бивших незнаножаца који од својих предака ништа нису примили а ипак доносе много веће духовне плодове него ми који смо примили много… Да нам то служи на покајање. Нека је свима срећан и благословен Велики и часни пост.
Текст: Свештеник Крсто Станишић, старешина Српске православне цркве у Утрехту, Холандија (Преузето са Фејсбука)