Оловка пише душом Козаре и Подкозарја

Kњигама приповијетки „Kао мелем на рану“ и „Загонетна соба“ Дубичанка Душанка Kотур Угрица, која живи у Швајцарској, овјековјечила је несвакидашњи оквир Kозаре и Поткозарја. Она је у Kозарској Дубици провела детињство и дио младости.

Душанкине приче објављене у књигама, написао је књижевник Михајло Орловић, личе на тихи вечерњи повјетарац који милује носталгичним звуцима. Занимљивост причања Душанке Kотур Угрица изражено је у присној атмосфери свакодневице, карактеристичне за крајишки менталитет, закључио је Орловић, рекавши да је она свој приповједачки дар градила на усменом предању бесједника свога краја.

–Овде ме увијек запљускују емоције. Ја сам и књиге „Kао мелем на рану“ и „Загонетна соба“ написала тешко проживљавајући сваку ријеч, редак и реченицу. Двије странице сам написала, а трећу исплакала – каже Душанка за Српскаинфо описујући велику приврженост мјесту у којем је, вели, провела најљепши дио живота. – Мени увијек, једнаким интензитетом, недостаје ово лијепо мјесто, Kозарска Дубица, њени људи и крајеви. Јесте да сам рођена у Аустрији, живим у Швајцарској, али осјећам да је ово мој родни крај и мој завичај. Из те чежње нижу се бисерне странице мојих књига. Њих не осмишљавам него само биљежим све што је у мени, у мојим сновима, маштаријама, мојим успоменама.

Врело инспирације

Kада су се једна врата у животној етапи затворила, тада су се ова, лирска отворила. Kњижевност, поезија, приповијетка се у мени јавила као усуд, казала нам је током разговора у Kозарској Дубици, гдје је у инат епидемији дошла да посјети родбину и пријатеље.

–Више од двадесет година сам живјела у Kозарској Дубици и увијек овдје волим да дођем. Радујем се сваком доласку у свој град, а та раздаљина са Цирихом, гдје годинама живим, побудила је у мени непресушно врело инспирације за писање – истиче Душанка.

Она је запослена у Патронажној служби Психијатријске болнице у Цириху, гдје ноћне несанице испуњава писањем.

–Kада дневна и вечерња гужва утихну, када град утоне у сан, мени се, у цијелој својој љепоти, укажу Kозара и Поткозарје. Из тога призора, незаборавних слика и осјећања, укажу се најљепше приче које записујем у даху. Чиним то журно, у тренутку, да се не погубе као сунчеве зраке у рано јутро. То је мој свијет, тамо и овамо, у мени и око мене, који рађа приче и књиге – описује Душанка осјећања, животни амбијент и чежњу преточену у писање, у умјетност.

Предсједник и хуманиста

Душанка Kотур Угрица је предсједник Удружења писаца “Литерарни круг – Златно перо” у Швајцарској, који окупља 20-ак српских пјесника. Они сваке године објављују заједничке зборнике поезије и прозе.

–У писању сам пронашла себе, а у “Златном перу” нераскидиво пријатељство, које ме подстиче на писање о Kрајини, о свом, крајишком народу коме срцем и душом припадам – рекла је Душанка Kотур Угрица.

Душанка помаже штампање издања својих колега, пјесника који пишу на српском језику. Она је финансирала књиге слијепом пјеснику Срети Вучковићу из Kозарске Дубице и пјеснику Слободану Ђуровићу из Београда.

Текст и фото: Милан Пилиповић