Од обелиска за 400 убијених српских регрута само темељи

Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик четиристотине. Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом.

Фотографија корисника Dejan Ristić
Споменик српским регрутима пре рушења

Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај, а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристо младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи „Четиристотине – 1915″, а на десној страни „Изгинулим 1915. у селу Рамне“. Бугари су уништили овај споменик 1941. године.

Обелиск у Рамни је други реализовани Коруновићев пројекат спомен-обележја. Имао је подножје и стабло. Његова монолитна маса сасвим је одговарала схватању функције таквих споменика у том времену. Својим свечаним формама овај меморијал подсећа на капелу или на надгробни споменик; одражава неми патос трагедије невиних. Више је симбол бола него симбол епике.

Фотографија корисника Dejan RistićТо није објекат спектакуларног, експресионистичког геста. У њему је Коруновић изразио, ако се тако може рећи, једно уздржано романтичарско осећање. Коруновић је, извесно, тежио да га сједини са тлом и природним амбијентом.

Колико је у томе успео тешко је судити јер споменик одавно не постоји. Од њега су остали само темељи будући да су га Бугари минирали на самом почетку Другог светског рата.

Текст: Дејан Ристић (Аутор је историчар, бивши државни секретар и директор Нсродне библиотеке Србије) 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *