Од обелиска за 400 убијених српских регрута само темељи

Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик четиристотине. Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом.

Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај, а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристо младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи „Четиристотине – 1915″, а на десној страни „Изгинулим 1915. у селу Рамне“. Бугари су уништили овај споменик 1941. године.

Обелиск у Рамни је други реализовани Коруновићев пројекат спомен-обележја. Имао је подножје и стабло. Његова монолитна маса сасвим је одговарала схватању функције таквих споменика у том времену. Својим свечаним формама овај меморијал подсећа на капелу или на надгробни споменик; одражава неми патос трагедије невиних. Више је симбол бола него симбол епике.

То није објекат спектакуларног, експресионистичког геста. У њему је Коруновић изразио, ако се тако може рећи, једно уздржано романтичарско осећање. Коруновић је, извесно, тежио да га сједини са тлом и природним амбијентом.

Колико је у томе успео тешко је судити јер споменик одавно не постоји. Од њега су остали само темељи будући да су га Бугари минирали на самом почетку Другог светског рата.

Текст: Дејан Ристић (Аутор је историчар, бивши државни секретар и директор Нсродне библиотеке Србије) 

One thought on “Од обелиска за 400 убијених српских регрута само темељи

  • 3. октобар 2019. at 14:57
    Permalink

    Bugari pobili mlade vojnike, pa onda porušili jedino obeležje da sakriju svoju sramotu.
    Jasenovac Hrvati slave,kao njihov nacionalni praznik…
    Mi naše žrtve izgleda da više ne smemo ni da pominjemo.
    Stradali kroz ratove, a sada u miru, stradamo duhovno još više,odrekavši se predaka, njihovih žrtava za naše dobro. Niko se nije izvinio ni za naše žrtve ,mnogo brzo zaboravljamo. Bruka ..

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *