Od garaže do fabrike robota

Njegov otac počeo je da radi iz kućne garaže, a on danas ima fabriku koja se bavi robotikom i stacionirana je u Novom Sadu. Vlasnik fabrike ICM Electronics Nenad Mićić kaže da ljudi često nisu svesni za šta su sve sposobni dok se ne upuste u putovanje zvano privatan biznis.

“Firmu je osnovao mojo otac pre 22 godine. Pre nekoliko godina se razboleo i morao je da napusti posao. Par meseci ranije, napravili smo halu gde smo imali ideju da proizvodimo robotske linije za razne aplikacije. Za izgradnju pogona i kupovinu mašina smo podigli kredit od banke”, seća se Nenad.

Kada se otac razboleo i izašao iz posla postojale su dve opcije – da Nenad preuzme posao i da pokuša da vrati pozajmice bankama ili da prepusti bankama halu koju su sagradili i mašine koje su kupili.

“Odlučio sam da pokušam da se borim i da nastavimo sa poslom. U tom trenutku sam imao dve godine radnog iskustva i ne nešto mnogo znanja, sem želje. Takođe, bilo je još nekoliko ljudi iz tehnike i komercijale koji su ostali samom do kraja. Dosta njih je napustilo firmu kada je otac završio u bolnici. Sa ponosom mogu reći da smo uspeli da se izborimo sa tim kreditima i sve ih vratimo u roku”, kaže on.

Pre nego je počela da se bavi robotikom, firma je radila na procesu automatizacije u industriji. Radili su izradu softvera za upravljanje mašinama i procesima.

“Razmišljali smo šta bi mogli da uradimo drugačije od konkurencije kako bi bili konkurentniji na tržištu. Primetili smo da ima dosta procesa u fabrikama koje se rade i dalje ručno a mogli bi da se automatizuju uz pomoć mašina. Nismo imali mogućnosti u to vreme da pravimo mašine, ali smo mogli da kupimo robota i da ga prilagodimo za različite aplikacije. I tako smo kupili nekoliko manjih robota i počeli da se igramo sa njima”, naglasio je Nenad.

Da bi se ozbiljno bavili ovim poslom potrebno je uložiti oko million evra, kaže on ali naglašava da su oni počeli da rade iz kućne garaže.

“Dok se radilo iz kućne garaže nije bilo potrebno mnogo novca. Bila je potrebna želja za učenjem i usavršavanjem, ali ako želite da se ozbiljno bavite ovim poslom, mora se ulagati u ljude, mašine i prostor. To smo i učinili”.

Pored nedostatka mašina za proizvodnju robotskih alata, u početku su imali i problem nedostatka referenci., jer iako su bili blizu tržišta i mogli brzo da odreaguju, nisu imali ugrađen nijedan robot, a to je dovodilo kupca u sumnju.

Nenad kaže da su se prilično pomučili dok su dokazali da to mogu da naprave, a onda su im kupci polako ukazali poverenje i posao je krenuo.

“Kad smo napravili halu, kupili mašine, stekli reference, onda je krenula kriza 2008. godine. Stale su investicije, otac se razboleo i onda je krenula moja lična avantura. Sa 25 godina i dve godine radnog iskustva sam preuzeo sve na sebe i izborio sam se da nađem poslove koje bi obezbedili da firma preživi u vreme krize”.

Nenad kaže da uvek treba raditi najbolje i kvalitetno i od toga nikad ne odustati. OdDanas firma čiji je vlasnik pokušava da razvije svoje ime na stranim tržištima. Polako postaju poznati u zemljama regiona i imaju reference u skoro svakoj zemlji sa Balkana, a pokušavaju da uđu na tržište Rusije ali i zemalja Baltika, Poljske, Slovačke.

Svima koji razmišljaju da pokrenu svoj posao Nenad poručuje da posao ume da bude zabavan, a ukoliko je cilj da uradite posao i imate zadovoljne kupce biće i finansijskih rezultata.

Izvor: BIZLife/Tanja Njegomir, fotografija: Privatn arhiva

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.