Novi projekat: Prebrojavanje svih Srba sveta

Država Srbija nema zvanične podatke o našem iseljenom narodu, stranci nas pogrešno upisuju, pa Matica srpska sprema program mapiranja svih Srba u dijaspori

Piše: Dr Marko Lopušina

Koliko ima Srba na svetu – 11 ili 9 miliona. To niko tačno ne zna, jer se naša matica Srbija, a ni otadžbinske zemlje BiH, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija ne trude da prebroje sve Srbe. Poslednji popis je utvrdio da nas je manje u matici i da u Srbiji živi samo 6,8 miliona Srba.

Ne zna se koliko nas ima u inostranstvu. Često imamo priliku da slušamo političare kako kažu da „5 miliona Srba živi van Srbije“, da „u dijaspori ima 4 miliona Srba“. Sve su to nagađanja, jer država Srbija nikada nije tačno prebrojala Srbe u dijaspori i regionu. Za to nema političke volje u Vladi Srbije i u Ministartstvu spoljnih poslova.

Matica se boji da tačno prebroji Srbe u inostranim zemljama, jer bi se na taj način zvanično obavezala da iskreno i realno, kao majka otadžbina, brine o njima. Ovako fingiranjem podataka stvara se samo utisak da matica brine o dijaspori i Srbima u regonu.

U tom pokušaju da na svoj način prebroji Srbe u svetu država Srbija je načinila dve greške. Prva je pogrešno bilo prebrojavanje državljana Srbije u rasejanju preko državnog popisa. Naime, tokom poslednjeg popisa nisu izjašnjavani i prebrojavani Srbi u inostranstvu, već su njihovi rođaci u matici pitani da odgovore – koliko članova vaše porodice živi i radi u dijaspori?

Dobijeni rezulatat broja Srba iseljenih u stotinu država sveta u ovakvom popisu stanovništva od 299.900 ljudi je pogrešan i smešan. Samo u Austriji živi i radi 120.000 državljana Srbije. Tu grešku je direktor Zavoda za statistiku javno priznao.

Drugu grešku čine naši državni službenici i funkcioneri, kada, da bi uvećali problem iseljavanja iz matice, govore da je „polovina Srba u inostranstvu“ ili da „nas je više u inostranstvu nego u Srbiji“. Ova misao je posledica političke greške, da se u Srbe u rasejanju ili u van Srbije ubrajaju i Srbi iz drugih otadžbinskih zemalja – BiH, Crne Gore, Severene Makedonije i Hrvatske.

Ta greška je ugrađena i u Zakon o dijaspori i Srbima u regionu u kome su Srbi podeljeni tako da su ove otadžbinske zemlje svrstane u region. Mi iz Srbije u neke od njih (BiH, Crna Gora i Severna Makedonija) ulazimo sa ličnom kartom, jer to su naše srpske zemlja. Srbi iz ovih država, BiH, Crne Gore, Severene Makedonije i Hrvatske, nisu nikad živeli u Srbiji i nisu se iseljavali iz nje, da bi bili svrstani u iseljene ili rasejane u inostranstvu ili po regionu.

A kako oko 1,5 miliona Srba živi u BiH, to je ta stavka veoma značajna onima koji pogrešno broje srpski narod i tvrde da nas ima “5 miliona van Srbije”.

Srbi u otadžbinskim zemljama su, po meni, Srbi u okruženju, u stalnom kontaktu sa maticom. To su Srbi u BiH, Crnoj Gori, Severenoj Makedoniji i Hrvatskoj. Naša država najviše brine samo o ovim Srbima u okruženju, kojima redovno šalje novac za funkcionisanje njihovih političkih institucija, preko kojih može Srbija politički da pritiska zvaničnu Podgoricu, zvanični Zagreb, zvanično Sarajevo i zvanično Skopje.

Dva i po miliona u rasejanju      

Prema mojima podacima u dijaspori i regionu ima oko 2,5 miliona Srba iz svih srpskih zemalja. Prvi Srbi naselili su Grčku i Otomansko carstvo. Seobom sa severa i iza Karpata ka jugu Evrope u 12. veku, srpska plemena su stigla do Soluna i tu napravila svoju prvu koloniju. Masovno su naselili Grčku tokom devedesetih godina 20. veka, zbog sankcija, rata i rasprada SFRJ. Tada je bilo 8000 Srba u Grčkoj. Danas ih je duplo manje. Na Kipru ih je jedva hiljadu.

U Otomansko carstvo Srbi u 14. veku odlaze sa Balkana kao roblje, kao janičari, potom kao srpske snajke u sultanovim haremima. Veća seoba se dešava šezdesetih godina prošlog veka kada dolazi do spajanja porodica naših ljudi, među kojima je bilo i Srba i Turaka iz Jugoslavije. Reč je o oko 400.000 ljudi. Poslednja seoba, koja i danas traje, jeste potraga za poslom, tako da danas u Turskoj živi i radi 40.000 Srba za dozvolom boravka.

Srpski narod se masovno selio u Austrougarsko carstvo, a potom i Rusku imepriju pre pet vekova.  U bečko carstvo stizali su Srbi kao čuvari granice i branioci zvaničnog Beča od turske okupacije. Posle anekcije BiH 1908. godine u Austrougarskoj je bilo čak milion Srba.

Druga masovna seoba Srba u Austriji počela je sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kada su naši ljudi postali jeftina radna snaga. Danas u Austriji ima oko 300.000 srpskih radnika i njihovih potomaka. Najviše ih je u Beču oko 200.000. Beč je glavni grad srpske dijaspore u svetu.

Rusku imperiju su prvo osvajali srpski sveštenici, koji su odlazili da uče pravoslavlje, a istovremeno su širili svetosavlje. Masovna seoba Srba u Rusiju dogodila se prvi put 1914. godine, kada su austrijski vojnici srpskog porekla dezertirali iz bečke vojske, jer nisu hteli da se bore protiv matice Srbije i majke Rusije. Tada su Srbi naseljavali najviše Odesu i okolinu, gde su u 18. veku imali dva svoja srpska grada.

Druga seoba počela je ka Rusiji šezdesetih godina prošlog veka, kada naši ljudi odlaze kao predstavnici velikih jugoslovenskih preduzeća i kao građevinski radnici. U Rusiji danas ima 20.000 Srba sa stalnim boravkom i dolazi 80.000 Srba na privremeni rad.

Najviše Srba danas ima u Nemačkoj, čak 450.000. Većina njih su gostujući radnici, odnosno gastarbajteri, a manjinom stručnjaci, lekari i građevinari, i studenti. Masovno su počeli da pristižu od 1968. godine kada su Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije i Vili Brant, ministar spoljnih poslova i potom kancelar, potpisali Sporazum o ekonomskoj saradnji, koji je podrazumevao „izvoz“ jugoslovenske radne snage radi ubrzane idunstrijalizacije Nemačke i radi rešavanja problema nezaposlenosti u Jugoslaviji.

Takve sporazume je Tito potpisao sa Austrijom i sa Švajcarskom. Time je otpočeo ciklus organizovane seobe srpskih seljaka i radnika u ove države, koji i danas traje. Danas u Švajcarskoj živi i radi 230.000 Srba. Od toga 58.000 su državljani Srbije.

Prekomorske države srpski narod osvaja početkom 19. veka. U SAD 1814. dolazi brodom iz Nemačke mladi Đorđe Šagić, rođen u Stonom Beogradu, koji je u Birou za doseljenike registrovan kao dođoš. Oženio se bogatom Amerikankom i promeniop prezime tako da je poznat kao plantažer, revolucionar, novinar, sudija, graodnačelnik i ktitor srpskih crkava pod imenom Džordž Fišer.

Masovno tri Amerike i druge prekomrske zemlje naši ljudi naseljavaju posle Drugog svetskog rata kada ratni zarobljenici iz nacističkih logora po oslobađanju odlaze kao radna snaga u SAD, Kanadu, Argentinu, Čile, Australiju i Veliku Britaniju. U SAD je krajem prošlog veka bilo 560.000 popisanih Srba. Ekonomske i studentske migracije izazvale su nove sobe Srba u SAD. Danas ima po popisu samo 175.000 Srba.

U ostalim zemljama istorija seoba je slična. U Kanadi ima 70.000 Srba, u Argentini 5.000, u Africi 15.000 i u Aziji 40.000. U Australiju je prvi Srbin stigao 1856. godine. Bio je to kotorski morepolovac kapetan Ivo Jesin. Kada je država Australija stvorena bilo je 1909. godine 800 naših ljudi u njoj.

Prvo masovno doseljavanje na peti kontinent dogodilo se 1944. kada je Italija kapitulirala, NDH želela da pobije dalmatinske Srbe, a Crveni krst Engleske ih spasao i preko Egipta uselio u Austrliju. Živeli su u barakama i isušivali močvare, da od njih prave leje za paradajz i krastavac. Seoba je ojačala posle Drugog svetskog rata 1945. godina a omasovila se šezdesetih i devedesetih godina. U Australiji je krajem 20. veka bilo 500.ooo Srba, a danas ih je po popisu svega 94.997 ili o,4 odsto satnovništva petog kontinenta.  U Australiji 57.297 ljudi govori srpskim jezikom kod kuće.

U drugoj deceniji 21. veka u toku je seoba studenata i stručnjaka iz Srbije, a potom i radne snage. Tržišta rada, pre svega u Evropi, traže dva miliona uposlenika godišnje, pa su mnogi Srbi otišli u Sloveniju – 12.000, Mađarsku 14.000, Slovačku – 15.000 da rade u fabrikama i u uslužnim delatnostima. Lekari se uglavnom useljavaju u Nemačku, Norvešku i na Maltu. Studenti su okupirali Englesku, Francusku, Austriju – gde su najbolji diplomci na svim fakultetima Srpskinje.

Mali narod sa velikm tragovima u svetu

Zapadne države, domaćini našim iseljenicia i tamošnjim doseljenicima čine dve namerne „greške“ prilikom popisa srpskog naroda u svojoj zemlji. Prva greška je promena popisnog pitanja, koje je od nekadašnjeg „koje ste nacionalnosti“ promenjeno u pitanje – „kojim jezikom govorite u kući“.

Druga greška je što je u popisima izbrisana nacionalnost, pa je uvedeno državljanstvo, tako da se Srbi iz BiH, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije vode kao – Bosanci, Hrvati, Crnogorci i Makedonci.

U oba slučaja prilikom zvaničvih popisa odgovor SRBSKA nacionalnost je izbačen i broj Srba je drastično umanjen. Treći stav domaćina, kojim se ne registruje srpski doseljenik, jeste što se studenti srpskog porekla, koji su sve brojniji, ne upisuju u popis kao ljudi sa boravkom.

Pokazalo se, naime, da neke države skrivaju ili čak umanjuju broj Srba. U Sloveniji, na primer, zvanično ima 26.000 Srba, a nezvanočno po srpskim izvorima oko 66.000. Slično je i u S. Makedoniji gde je popisom utvrđeno da ima 23.000 Srba, dok srpska udruženja i SPC tvrde da nas je oko 100.000.

Do promena u nacionalnom sastavu naših iseljenih ljudi u strane zemlje došlo je posebno nakon što se veliki broj radnika penzionisao i većinom vratila u Srbiju i druge svoje otadžbine.  Njihova mesta zauzela je deseta generacija iseljenih Srba, za koje država Srbija nema nikakvu zvaničnui evidenciju i statistiku. A prema podacima Svetske banke iz matice Srbije u poslednjih dve decenije iseljeno je milion Srba.

Gde je taj iseljeni narod danas? Koliko i gde ima Srba u svetu?

Ovo je generalno pitanje na koje treba da se odgovori da bi se utvrdili i definisalo celokupno srpsko nacionalno biće. Uprava za dijsaporu i Srbe u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova je pre par godina izradila Projekat prebrojavanja Srba u rasejanju. On je predviđao naučno-istraživački rad po svim kontinentima i državama u kojima žive Srbi. Ovaj projekat, međutim, nije nikada realizovan. Opravdenje je bilo, prvo da za to nema para, a drugo, da Srbiji nije dozvoljeno da vrši zvanični popis svojih ljudi u stranim zemljama.

Zvanični odgovor o broju svih Srba sveta će pokušati da pronađe Matica srpska iz Novog Sada. Naime, Odbor za iseljeništvo Matice srpske usvaja Program mapiranja srpskog naroda u rasejanju. Cilj je da se izvrši popis i prebrojavanja naših ljudi u 50 država sa najvećim srpskim kolonijama u svetu.

Matica srpska planira da posle usvajanja Programa mapiranja srpskog naroda u dijaspori, ostvari saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova, sa stranim Biroima za emigraciju, sa Centrom za migraciju UN kako bi istražili i utvrdili približan broj naših ljudi u inostranstvu.

Prebrojavanje srpskog naroda u svetu nam je neophodno da bismo definisali komplento srpsko nacionalno biće.  Da bismo znali da li nas ima 11 miliona ili manje u čitavom svetu. Da bismo registrovali naše nacionalne tragove (srpske toponime) na planeti Zemlji, kojih, po meni, ima najmanje 350.000. Srbi su mali narod, sa velikim tragovima u svetu.