Ник Дучић: Српски корени дубоко су у мени!

Дошао је тихо на чело Бондстила, за многе Србе злогласне америчке базе на Косову и Метохији, а када се чуло да је Ник Дучић наше горе лист подигла се велика прашина.

По друштвеним мрежама пљуштали су коментари. Нису то биле ласкаве оцене, напротив! Сводиле су се углавном на став да човек који држи до православља, своје вере и корена, није требао да прихвати, како се тврди, да дође на чело окупаторске војске у српској светој змљи очему је портак „Тамо далеко“ неколико пута писао.

ЖЕЛИ ДА ДОЂЕ У ТРЕБИЊЕ: Дучић са супругом и децом

Ипак, страсти су се стишале, а Ник Дучић је мало отворио душу причајући о својој дедовини, породици, обичајима, својој улози на Косову. Српским медијима је открио да  је планирао посету Требињу одакле води порекло и пре него што је дошао на Косово, јер му је сестра, која је пре две године боравила у овом херцеговачком граду пренела дивне утиске. Планира и да доведе децу, када буду знала шта то значи.

–Њене фотографије и приче биле су невероватне – каже Дучић, додајући да су породично и православно порекло јако важни и њему и његовој супрузи, која је рођена у САД, али има руске и српске корене.

За Српску.инфо је истакао да је још као дете учио да је човек који негира своје корене тек пола човека.  Породица његове мајке Бернис и данас одржава контакт са блиским рођацима у Требињу, а одрастао је уз фотографије и приче које је о старом крају слушао од баке. Зна чак и имена села која су његови дедови напустили, те планира да посети њихове куће.

Пре неколико година боравио је са супругом у Црној Гори одакле води порекло његова мајка. Посетио је тада Котор, Свети Стефан, Будву, Херцег Нови и манастир Острог.

ВАСПИТАЊЕ У ПРАВОСЛАВНОМ ДУХУ: Са мајком Бернис

–Православље је укорењено у мом одгоју, а слично је и код моје супруге, и то покушавамо да пренесемо и на нашу децу. Кристина и ја смо се венчали у цркви Светог Стефана у Лос Анђелесу, где су се венчали и моји родитељи, а мој деда је један од њених оснивача. И наша деца су крштена у тој цркви, а похађају и недељну школу. И док сам био у мисију у Украјини, редовно смо одлазили у цркву. Славимо Никољдан, а држимо и до обичаја као што је, рецимо, фарбање јаја за Васкрс. Деца уче и фолклор, док Кристиа учи нашу ћерку да спрема традиционална српска јела – прича Дучић.

У посебним приликама воли да наздрави шљивовицом и пивом, мада алкохол уопште не конзумира. Признаје да га је затекло интересовање које су изазвали његово име и истакнуто место у америчкој војсци. Тврди да је за то добио велику подршку.

–Изненађујуће је и колико Срба из Европе и Сјеверне Америке ми се јавило у овом периоду. Заиста сам примио мноштво позитивних порука, у којима ми желе све најбоље на овом задатку, те нуде савете, јер имају историјско знање, животна или војна искуства. Почаствован сам њиховим речима охрабрења. Повезао сам се и са неким људима који имају исто презиме као ја – рекао је Дучић.

СЛАВИ СВЕТОГ НИКОЛУ: Славски колач у дому Дучића

Ипак, не открива да ли у новој улози осећа и неку посебну врсту одговорности или терет. Његова мисија на Косову је, тврди, потпуно другачија од оних у Украјини, Кувајту или Ираку у којима је претходно био. Прилику да „својој земљи служи у мисији усмереној на подршку миру, на земљи где се преплићу историја, култура и религија“, сматра благословом.

Један од циљева за време нове мисије му је и да научи српски довољно добро да може да разговара са људима. За сада, каже, зна неке свакодневне изразе, те молитве.

Мисију у Украјини искористили су да истраже руске корене супруге Кристије, због чега су посетили и Русију.

–Њен деда је емигрирао из Москве 1930-их и занимљиво је да је постао један од првих аниматора за „Волт Дизни“ у Лос Анђелесу. Потпис Басил Давидовиц био је на крају класика као што је „Успавана лепотица“. Његова кућа у Москви више не постоји, али за мене је емотиван моменат био када смо са децом отишли у парк у којем се и он некада играо, те када су се и они ту заиграли – истиче Дучић за Српску.инфо.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.