Не љути се на мене око моје

Једна од најлепших грчких љубавних песама написана је за време страдања српске војске у Првом светском рату и током њиховог боравка на острву Крф. Познато је да је ово острво постало уточиште српских војника, а много се зна о пријатељском ставу и добродошлици локалних сељана према српској војсци.

Након повлачења српске војске са Крфа и пребацивања на Солунски фронт, крећући се ка коначном ослобађању Србије, српски војник је ту песму посветио Гркињи Хондроанис Харули. Песма је временом претрпела још неколико незнатних преправки, па је верзију коју је записала Евтихиа Папагиандопулу (Ευτυχία Παπαγιαννοπούλου) чуо и познати грчки композитор Димитрис (Ставрос) Кугиумцизис (Δημήτριος Κουγιουμτζής) који је обрадио и за њу написао музику, а једну од најлепших њених изведби је урадио Георгос Даларас.

Гркиња којој је песма била посвећена била је једна од сестара ближег рода Јануса Јонулиса, који је своју једину њиву у Агиос Матеосу, поклонио српској војсци да би се мртви војници сахрањивали. Та њива се никада више није обрађивала до дана данашњег. Она стоји као сведочанство о нераскидивој вези Срба и Грка Крфљана. На њој су преживели саборци Дринске дивизије иначе вешти клесари, за време свог боравка на Крфу подигли споменик у славу и помен своје страдале браће војника.

Током боравка на Крфу, Срби су успоставили чврсте везе са мештанима. Многи бракови су такође склопљени и многи су остали овде да живе. Писмо Гркиње са Крфа, написано српском официру на Солунском фронту 1918. године, сведочи о томе колико су српски војници, чак и у тим околностима, били драги гости на овом острву. Ово писмо се и данас чува у архивима Српске академије наука и уметности, а ми вам га преносимо у целости:

„У последње три године већ сам се толико навикла на та урамљена лица војника, њихове доброћудне љубазне очи. Ви сте чудна раса! Руски пуковник ми је рекао да је то одлика свих Словена. Ове последње три године, док сте били овде, живели смо лепо и пријатно.

Сваки дан сам трчала према прозору да видим неког познатог српског официра, само да ме поздрави и насмеши се, и осећала сам се испуњено током дана до спавања.

Крф сада ћути. Нема певања. Твоји људи увек певају и то певање и оно мрмљање на које сам била навикла. Можете ме сматрати великим непријатељем свог народа, јер сам увек желела да се ваш повратак у домовину продужи … “

Песма је постала један од многих симбола нераскидиве везе Крфа и Срба и узета је као химна грчко-српског пријатељства, прелепа балада, једно од најлепших  грчких музичких дела.

Не љути се на мене око моје

Не љути се на мене, око моје, што морам да одем…..
Птица ћу постати и поново ћу теби доћи

Отвори прозор плави босиљку мој
и слатким осмехом ми пожели лаку ноћ

Не љути се на мене око моје сада што ћу те напустити ….
Изађи на час да те видим и кажем збогом……

Отвори прозор мој плави босиљку,
и слатким осмехом ми пожели лаку ноћ

Насловна фотографија: Кадар из представе „Тамо далеко“

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.