Михајло примљен на Станфорд у конкуренцији 56.000 средњошколаца

Матурант Треће београдске гимназије Михајло Стојковић биће једини Србин на престижном америчком Станфорд универзитету у Калифорнији.

Он је добио финансијску помоћ универзитета у пуном износу од 88.000 долара, која покрива годишње трошкове школарине, смештаја и исхране. О каквом се успеху ради говори и податак да је за упис конкурисало чак 56.000 средњошколаца из целог света. Уписна квота је око 2.000 бруцоша, од којих је 1.800 места „резервисано“ за ђаке из САД. Наш гимназијалац је ушао у преосталих 200 најбољих међу страним студентима.

У разговору за „Новости“ Михајло каже да није још сигуран које студије изабрати, јер је на америчким универзитетима другачији систем школовања. Одлуку о студијама у Америци је донео у првој години гимназије, а на то су утицале другарице које су већ уписале Оксфорд.

Али, како би испунио циљ, морао је да научи енглески. Преводио је песме на српски, слушао научне емисије, цесије. Аплицира се годину дана раније и прошле године у јуну полагао је тест. Каже да је успех из школе веома важан, али се вреднују и додатне активности, као и финансијско стање родитеља. Ако су годишња примања мања од 65.000 долара, може се конкурисати за пун износ финансијске помоћи.

-Тренутно ме интересује биоинжењеринг, али ако схватим да ми не иду математика и физика, пребацићу се на политичке науке, социологију или менаџмент – каже Михајло.

-Стандардизовани тест је исти за све студенте. Питања из математике су лагана, нема пуно логике, док је енглески тежак. Од страних студената највише их је из Индије и Кине.

Академци којима је потребна велика финансијска помоћ као што сам ја, раде у кампусу као асистенти у истраживању, а зарада је 15 долара по сату. Радно време је десет сати недељно.

Поред полагања САТ теста, кандидати шаљу и есеј на једну од шест задатих тема или слободну. Михајло је аплицирао са истраживањем о коцкању, које је лане проглашено најбољим радом из социологије у Европи, о чему су „Новости“ писале. Али, поред тога, морао је да одговори и на додатна питања која је Станфорд универзитет тражио, пет са одговорима до 50 речи и три са најмање 250 речи.

-Дужи одговори су били на питања „Писмо будућем цимеру“, „Шта је важно за тебе“ и „Шта подстиче твоју интелектуалну радозналост“ – наводи Михајло.

-Међу краћим питањима су била „Ако би требало да сведочим о неком историјском догађају, који би то био?“. Одговорио сам да ли је Вук Бранковић стварно издао на Косову или је то само додат елемент издаје у доста епских песама. На питање чему се радујем на Станфорду, написао сам – предавањима професора неурологије Роберта Саполског. Било је и питање шта сам радио последња два лета.

Иако школска година на Станфорду почиње половином септембра, Михајло ће отпутовати у августу како би се сместио и припремио. Каже да је заузет припремама и нема времена да размишља пуно како ће се снаћи, али нам открива да ће му, осим породице, највише недостајати другарице Катарина и Вина, које су му пуно помогле у припремама.

Тест

Стандардизовани тест (САТ) се може полагати и у Америци и у државама широм света. У САД постоји седам термина, а у другим државама се углавном може полагати пет пута годишње.

Тест се састоји из два дела: енглеског и математике. Енглески се дели на разумевање прочитаног текста и писање и језички део теста. Писање есеја је додатни део теста који не захтева сваки факултет.

Ђаци се у Америци у завршним разредима активно спремају за САТ и полажу га више пута, све док не добију довољан број бодова.

Два злата и сребро

Михајло је полазник Центра за таленте „Београд 2“, са којим је освојио две златне и једну сребрну медаљу на међународним такмичењима. Полазник је „Петнице“, радио је истраживања у „Винчи“, стенфордској летњој школи, председник је одељенске заједнице. Све то је допринело да добије индекс престижног универзитета.

-Да није било Центра за таленте „Београд 2“ и директора Николе Срзентића, никада не бих успео, нити размишљао да конкуришем, они су велики корак напред за студије у Америци – прича Михајло. – Никола ми је писао препоруку, а такмичења на којима сам учествовао знатно су ми олакшала упис.

Извор: Новости

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *