Народност српска једина у Законику књаза Данила

Пошто је вољом Петра II Петровића Његоша за његовог наследника одређен Данило Станков Петровић и кад је постао књаз Кнежевине Црне Горе (1852-1860) Црна Гора је постала секуларна држава. Књаз Данило је својим деловањем на унутрашњем плану реформисао Црну Гору у циљу изградње савременог друштва, а по највише у сламању племенске аутономије.

Књаз Данило је 1855. године донео закон познат као Законик  књаза Данила или Законик Данила Првог, а под пуним именом Законик Данила Првог Књаза и Господара слободне Црне Горе и Брда установљен 1855. године на Цетињу.

Законик је првобитно штампан у Новом Саду, а његови преводи су потом објављени у Француској, Италији и Пољској. Најзначајније одредбе су биле везане за уставноправна питања, као што су положај човека и грађанина, положај књаза као врховног господара, права и положај судова и обавезе грађана у одбрани отаџбине.

Датотека:Danilo Petrović.pdfПоред оригинала штампаног 1855. године постоје и два преписа тог оригинала, један који се чува у Научном архиву Бугарске академије наука у Софији, познат као Софијски препис и други као препис радне верзије Закона, који се чува на Цетињу, познат као Цетињски препис.

Између ова два преписа постоје неке разлике у самом тексту поготово у члану 92. Закона.

У оригиналу, штампаном 1855. године, члан 92. гласи:  И ако у овој земљи нема никакве друге народности до једине србске и никакве друге вјере до једине православне источне, то опет сваки иноплеменик и иновјерац може слободно живити и ону слободу и ону нашу домаћу правицу уживати како и сваки Црногорац и Брђанин што ужива.

Када се појавио 1982. године Цетињски препис успоставило се да су у поменутом члану изостављене речи: до једине србске.

Уз велике полемике, претпоставке и сумње да су ове речи намерно додате при штампању 1855. године у Новом Саду стручна јавност је била узбуркана, а народ у неверици због разних инсинуација.

Међутим, увидом у Софијски препис, на основу кога је и штампано прво издање, установљено је да у поменутом члану постоје речи: до једине србске.

Из приложеног се види да у време доношења овог законика, у време његовог штампања и његове примене ове речи нису биле спорне књазу Данилу и људима у Црној Гори.

Шта се све дешавало тих осамдесетих година прошлога века, а и касније, шта се све спремало и на шта се циљало у Црној Гори можемо да упоредимо са дешавањима ових неколико претходних година па ће нам све бити јасно.

Извор: Слободна Херцеговина/Миливоје Мишо Рупић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *