Majkl Djordjević: Kako sam zaradio prvi milion?
Rođeni Beograđanin, otisnuo se u Ameriku 1956. godine, za ocem, oficirom Kraljevine Jugoslavije. Istovarivao je kamione, ulagao u učenje jezika i studije, a onda, za manje od godinu dana zaradio i prvi milion dolara. Miroslav Majkl Đorđević (82) postao je uspešan biznismen i jedan od najuticajnijih ljudi srpske dijaspore.
-Moja porodica je živela na uglu ulica Strahinjića Bana i Zmaj Jovine, tadašnje (i sadašnje) Kneginje Ljubice. Srećni deo detinjstva bio je kratak, prekinulo ga je bombardovanje i rat – priča Miroslav Đorđević, uspešni američki biznismen.
Posle Drugog svetskog rata, njegov otac, oficir Kraljevine Jugoslavije, emigrirao je u Ameriku kao i drugi članovi porodice.
-Moj otac je 1955. dao novac nekome u Švajcarskoj koji je deponanovan za nekog komunistu u Srbiji. Taj čovek mi je izdao pasoš za koji ni dan-danas ne znam da li je pravi ili lažan. Samo je rekao da se pakujem i da napustim zemlju što pre. Ušao sam u voz za Francusku u kojoj sam devet meseci čekao vizu i polazak za Ameriku. Nije mi bilo lako da napustim Srbiju, imao sam i devojku u Beogradu kojom sam hteo da se ženim – priseća se Miroslav.
Međutim, Amerika mu je pružila mnogo mogućnosti koje je on i te kako iskoristio. Kada je stigao, nije znao ni jezik, a prvi posao bio je istovarivanje kamiona.
Zaradu je čuvao za školovanje i školu engleskog. Onda je upisao Kalifornijski univerzitet, ubrzano je završio studije bankarstva i osiguranja, a potom i postdiplomske studije iz međunarodnih finansija.
Posle fakulteta dobio je posao u jednom osiguravajućem društvu u San Francisku.
-Imao sam vrlo uspešnu karijeru i ušao u menadžment, tako da sam uz platu i bonuse za godinu dana zaradio prvi milion – priča Miroslav.
Na fakultetu je upoznao svoju sadašnju suprugu Mari, Amerikanku francuskog porekla, a sopstveni posao pokrenuo je 1985.
Našao je kompanije i preduzeća sa velikim kapitalom i osnovao firmu koja je garantovala finansijske projekte, gradnju mostova, puteva.
-Toliko smo dobro poslovali da smo za oko pet godina uspeli da izađemo na Njujoršku berzu. To je podrazumevalo i veliki rad, često i po 12 sati dnevno. Sada imam malu kompaniju i polako pokušavam da se izvlačim iz posla, ali mi baš i ne uspeva – objašnjava biznismen.
Sa Mari, koja mu je velika podrška, sledeće će godine proslaviti 50 godina braka. Imaju troje dece i četvoro unučadi. Mari je naučila i da sprema mnoge srpske specijalitete. Njen talenat posebno dolazi do izražaja za porodičnu slavu, Svetog Nikolu.
-Mari dobro priprema prebranac, musaku. Ipak, najviše volim doboš tortu koju je takođe naučila da pravi i uvek je imamo za slavu. Tada dolaze i Srbi i Amerikanci koji su zavoleli naše porodično okupljanje – priča Miroslav.
Kad dođe u Beograd, voli da prošeta Dorćolom, priseća se rado Knez Mihailove iz ranih pedesetih godina prošlog veka, a obavezno poseti i manastir Studenicu. Jer, kaže, Amerika jeste njegova domovina, u njoj živi, ali Srbija je njegova otadžbina, ona živi u njemu.
IZVOR: BLIC
