Najnovija studija: Vitamini u tabletama opasni po zdravlje

Vitaminski dodaci često se reklamiraju kao sredstvo za jačanje imuniteta ili kostiju, a ponekad čak i kao zaštita od kovida 19 ili za lečenje raka, no stručnjaci upozoravaju da njihovo korišćenje uopšteno nije samo bacanje novca, već i potencijalno opasno, piše nemačka novinska agencija DPA.

Studije tržišta pokazuju da je njihova prodaja porasla tokom pandemije koronavirusa.

Koliko se često koriste? Trećina nemačke populacije, na primer, uzima vitamine kao dodatke ishrani barem jednom nedeljno, pokazalo je reprezentativno istraživanje nemačkog Saveznog instituta za procenu rizika (BfR). Svaki šesti Nemac dnevno uzima vitaminske tablete ili prah.

Nedavni podaci iz američkog Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani pokazuju da je među odraslim osobama u SAD starijim od 20 godina 57,6 posto koristilo neki dodatak ishrani u poslednjih 30 dana, a ta upotreba se povećavala s godinama. Najčešći dodaci ishrani koje koriste sve generacije su multivitaminsko-mineralni preparati.

Većini ljudi nisu potrebni vitaminski dodaci. Ako nepotrebno uzimate velike doze vitamina, rizikujete predoziranje, sa neželjenim efektima.

Važno: Kada i sa čime treba uzimati vitamine da bi djelovali | Express

Predoziranje će u najboljem slučaju dovesti do toga da vaše telo proizvodi „skupi urin“, kaže Vibke Franc, nutricionista u savetovalištu za potrošače u nemačkoj pokrajini Hesen, a u najgorem slučaju ćete naštetiti svom zdravlju.

Dodaci ishrani, uključujući vitamine, ne podležu testiranju kvaliteta i bezbednosti kao lekovi, napominje on. Shodno tome, nije neuobičajeno da vitaminske tablete i praškovi sadrže nečistoće.

Kaže da je važno biti svestan mogućih interakcija. Beta karoten, prekursor vitamina A, može povećati rizik od raka pluća kod pušača, upozorava Franc, a predoziranje vitaminom A „nije bezbedno“. Previše vitamina D može izazvati glavobolju, mučninu i kalcifikacije bubrega, a predugo uzimanje prevelikih doza vitamina C može dovesti do kamena u bešici i bubrezima.

Predoziranja vitaminima ponekad ostaju neprimećena, kaže on, jer ljudi koji uzimaju pilule i prahove takođe prirodno unose vitamine hranom, od kojih su neki takođe obogaćeni vitaminima.

Ne postoje određene bezbedne granice za unos vitamina, što je nešto što zagovornici potrošača kritikuju godinama.

„Nedostaci vitamina nisu problem u Nemačkoj. Velika većina ljudi u ovoj zemlji nema manjak vitamina“, tvrdi Nemačko društvo za ishranu (DGE). Vitaminski suplementi se preporučuju samo za nekoliko segmenata populacije, na primer trudnice, hemoterapeute, starije osobe i stroge vegane.

Prodaja vitaminskih suplemenata ipak cveta.

Samo nemačke apoteke prodale su u 2020. dijetetskih suplemenata u vrednosti od skoro 2,3 milijarde evra, od kojih su više od polovine bili vitamini i minerali, prema nemačkom ogranku IKVIA, američke firme za istraživanje tržišta i farmaceutske konsultantske firme.

Prodaja vitamina i minerala porasla je za 11 odsto u odnosu na 2019. Najveći rast zabeležili su imunostimulanti – čak 12 odsto, a dvocifren rast zabeležile su kombinacije vitamina A i D, kao i kombinacije koje uključuju vitamin C.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.