На продају ремек дело „Битка за Београд“
Тренутно се на једном страном аукционом сајту продају две значајне, велике уљане слике – радови неког од следбеника или ученика чувеног холандског уметника Jan van Huchtenburga (1647-1733). Иако су обе занимљиве, издвојићу овом приликом слику која представља опсаду Београда 17. августа 1717. године под командом принца Еугена Савојског током рата између Аустрије и Турске, којом приликом је Аустрија други пут преотела Београд од Турака.
Дворски сликар ван Хуцхтембург, јесте насликао једанаест битака којима је руководио Еуген Савојски, од битке за Сенту 1697, до битака за Петроварадин (1716) и Београд (1717), а та дела се налазе у Галерији Сабауда у Торину. Битку за Београд је израдио и као уље на платну и у виду графике. Како није имао могућности да путује од локације до локације, већину битака је представио без много топографских детаља, евентуално понекад са неком кулом или здањем које симболише локацију битке.
Другим речима, да нема наслова, најчешће не бисмо имали појма о ком се граду ради. На његовој слици „Битка за Београд“ ток река није исправно приказан, Авала је превисока и ушиљена, а сам град, који делимично излази из „кадра“, насликан је без много детаља, уз ивицу слике, полузаклоњен дрветом. Јасно је да је то слика о Еугену Савојском и његовој победи, а не о Београду.
За разлику од ван Хуцхтенбурга, непознати уметник чија је „Битка за Београд“ тренутно на продаји, или је долазио у Београд, или је имао је пред собом мапу нашег града и панорамске скице које је израдио неко на лицу места. Само у таквим случајевима су се уметници у то време упуштали у овако детаљно представљање топографије, облика тврђаве и детаља града. То је веома драгоцено јер нам нам донекле омогућава да видимо како је крајем 17. и почетком 18. века изгледао Београд као погранична варош турско-источњачких црта, управо пре него што ће доживети трансформацију по плановима пуковника Николе Доксата, барона из Демореа, и попримити обележја средњоевропског града.
Посебна занимљивост на слици „Битка за Београд“ су свици насликани у горњим угловима платна: на левом је нацртана мапа локације, а на десном видимо читаву листу назива и описа, означених словима која одговарају словима уцртаним по разним деловима слике. На репродукцији се ништа од ових (потенцијално врло занимљивих) текстова не може прочитати осим да под „А“ пише Београд.
Укратко, верујем да је пред нама рад од великог уметничког и историјског значаја, руком мајстора златног доба холанског сликарства, стар преко 300 година и директо везан за бурну прошлост Београда, око којег су се битке водиле, кажу историчари, равно 115 пута – битке које су ту и тамо описане, а заиста ретко насликане.
Готово је сигурно да се овакав драгуљ неће опет појавити на тржишту у догледној будућности. Зар смемо да пропустимо шансу да овакво дело сместимо у неки од београдских музеја, зарад свих нас и будућих покољења?
Био једном један Београд/Бранка Ђјорђевић-Наканиши
