Мутним радњама до чудесне галерије у Версају

Најлепша просторија у свету у Версајском дворцу настала је после првог у свету случаја индустријске шпијунаше и највероватније довођењем на силу у Париз венецијанских мајстора огледала

Пише: Предраг Савић, писац и адвокат

Версајски дворац  је „дворац над дворцима“, најпознатији на свету и у њему је „стварана“ историја многих држава и народа!

Најмање десет милиона људи годишње посети Версај, који је био узор за градњу већине  других двораца  у најразвијенијим монаррхијама.  Американци га  обожавају јер је у њему  Велика Британија признала независност САД (1783). Многи Немцу долазе, јер је у Версају је проглашено уједињење Немачког царства (1871). Овде је потписан Версајски уговор (1919), а међу силама Антанте – победницама у Великом рату била је и Србија.

Многи туристи желе да виде Галерију огледала, за коју је везан први случај индустријске шпијунаже! Палата се још увек користи за проглашење измена француског устава.

Версај  је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештен је на 11 хектара вртова код града Версаја југозападно од Париза, и окружена са 815 хектара. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715—1723). Версај је постао и симбол врхунца француске монархије.

За  версајску Галерију огледала тврде да је налепша просторија на свету и да је то постала захваљући  првом већем случају индустријске шпијунаже. Карактеристика Галерије, је седамнаест лукова обложених огледалом који одражавају седамнаест аркадних прозора који гледају на Версајске вртове.

Сваки од седамнаест лукова садржи двадесет и једно огледало, укупно 357 огледала. У то време огледала су била баснословно скупа и прављена су само у Италији.

Сва за огледала су изграђена у мануфактури коју је 1665. основао Жан-Батист Колбер да би разбио венецијански монопол у овом занату. Две су верзије како је разбијен тај монопол.

Прву, нам презентује, Кристијан Крејов, рођени Београђанин и најпознатији легедарни водич кроз Версај. По тој  причи, Французи су отели три мајстора са итлијанског острва Мурина. Када је видео, како Французи крвнички муче његове колеге,  трећи отети мајстор је одмах одао тајне прављења огледала.

Друга верзија, почива на приповедању, да су Французи успели да убеде неколико венецијанских занатлија да пребегну у Француску. Ови уметници су изградили оно што данас познајемо као Галерију огледала. Због индустријске шпијунаже и да би уметност прављења огледала остала у тајности, венецијанска влада је наредила атентат на занатлије, који су помогли Французима.

Дворана огледала је дуга 73 метара и широка 10.4 метра. Има висок плафон од 12.2 метра украшен живописним сликама. Шрл Ле Брун познати француски уметник тог периода, насликао је 30 композиција на засвођеном плафону које приказују Луја Четрнаестог .

Фотографије: Реља и Петар Савић