ВРЕМЕ СИЛОВАЊА: Мика Гуру српски Епштајн

Сећам се упада делегације Јеховиних сведока у редакцију ДЕМ-а средином деведесетих година прошлог века због објављене исповести одбегле припаднице те секте. Девојка је оптужила вођу за сексуално злостављање и то у присуству свога изабраника кога је гуру убедио у неопходност едукације правилног обављања брачних дужности. Млади пар потчињен вољи свог “духовника”, преокупираног телесним задовољствима у почетку је прихватио “практичну обуку”, да би се након извесног времена супроставио отказујући послушност што је изазвало ерупцију гнева код осталих припадника секте али и неразумевање надлежних органа због чињенице да је дотична добровољно пристала на сексуални однос са учитељем.

Наслов те исповести бивше припаднице Јеховиних сведока “ Учи их Гуру да га туру” , непоновљивог Зорана Богавца, данас је више него актуелан у огледалу најновије афере у чији је главни протаниста учитељ глуме Мика Алексић, који је, наводе медији, годинама за време наставе сексуално, у посебној шок соби, силовао малолетне ученице глуме, стоји у кривичној пријави. Сексуално иживљавање имало је образовни карактер и одвијало у духу бољшевичке максиме “ово је за твоје добро”.

“ Секс битан због здравља”, строгим гласом је говорио, сведоче његове жртве.

Наставу је почињао молитвом “ Оче наш”, као делом сценарија да се маскира опскурна стратегија сексуалног манијака и стекне привид хришћанских светоназора на којима је почивала његова етичка доктрина.

Мада није исључена могућност тотано подвојене личности. Светац и развратник. Омиљени професор власник култне школе за будуће глумце, сјајан педагог са изграђеним ауторитетом у уметничким али и јавним круговима са једне и незрело- неиживљени блудник и садиста са друге стране.

Маниром препреденог манипулатора девојкама је забрањивао да било шта говоре родитељима о активностима током наставе, потенцирајући став “да свака жена мора да има своју тајну, уколико је нема није жена”

Да апсурд буде већи уметничка или глумачка чаршија је знала за опскурни живот свог колеге. Велики Лека, екс министар културе, бивши искушеник, дописни Хиландарац, је своју децу исписао из Микине школе. Знао је али је ћутао. Али не престаје да прозове друге за све и свашта!?

Леко, моралишеш по трговима, прозиваш власт, а ћутиш о оваквим гнусобама и сподобама као што је Мика Гуру Алексић. Милена Радуловић, млада глумица је пробила лед. Сада је чека поновно силовање јавности. Линч моралних наказа, мушкобањастих жена, опскурних адвоката и надобудних политичких проститутки које су јавно черечиле Игора Јурић, чија је почивша кћерка Тијана монструозно уморена од стране сексуалног манијака.

Милена Радуловић, је савладала страх и пробила мрак. Из силовене душе одломила је парче живота годинама замотано у пластичну кесу кошмарних успомена. Окривљивала је себе. Мешали су се самокривица, стид и осећање опогањености. Али је успела да изнесе тај задах гадости који заудара нашим временом.

Али није Мика Гуру усамљен. Пуна је Србија таквих предатора, угледних и префињених. Недодирљивих и питање је да ли ће Мика бити жртвован зарад заштите неких моћнијих педофила о којима бруји чаршија.

Пуна је Србија, а свет још више угледних Малчанских берберина. Силеџија из Малче је, уз шишање душе и силовање секао косу. То је освета мајци – едипов синдром злостављане деце. Колико таквих злостављаних синова постају злостављачи!?

Не тако давно је силована жена била прокужена таман толико колико и девојка која изгуби невиност пре брака. Стога се све крило у девет јама, а насилници су остајали недодирљиви попут Рудничког бика – Сали Аге, или брата му Кучук Алије такође силеџије. Сали Ага је увео закон прве брачне ноћи. Може се рећи да је био претеча избора за мис. Диљем Рудничке нахије сакупљао би девојке и бирао три најлепше. Једна да га служи, друга да држи барјак, трећу да обљуби. Свадбарина или Закон прве брачне ноћи предвиђала је да Ага први спава са младом.

Е тако је настала и чувена севдалинка “ Не клепећи нанулама”. Док је ага на дивану са младим ашиковао домаћим је шетао дрвене нануле по авлији. Од тог времена се говорило да се прва пашчад у воду бацају. У преводу прва деца су се давила. Превентивно! Та јадна мајка је туговала за умореним чедом ма чије било. Данас је чедиморство пракса, док су закони за насилнике сувише благи а судска пракса срамна, што потврђује и пресуда глумцу педефилу Горану Јевтићу.

“Музика коју изводи Биљана Крстић је кукњава силованих жена. То можда јесте мелос старе Србије, али то је крик жртве. Колико је само у ратовима силованих жена. И то је део наслеђа, тврди Ненад Гавриловић, разборити травар са Романије цитирајући самурајски постулат : Одрубљивање главе једном зликовцу је ослобођење и спас за хиљаде недужних људи.

Да ли ће једна “одрубљена” глава пробудити наше учмале егоистичне животе.

И још нешто – Милена је окуражила још неколико девојака, није усамљена. Тортура је трајала годинама, стара чуварка туђег морала чије презиме осликава Микино “едуковање” назвала га је моралном наказом, што он свакако јесте без дилеме, али шта су они што су све ово гурали под тепих. Шта је са породицом? Са разним удругама активним по спонзорском типовању. Шта је са друштвом? Зар те младе девојке нису имале где да се склоне и повере своју интиму? Да ли је у питању само стид и страх или калкулација под мотом “користи сва средства до циља”.

Константа је да су отуђеност и отупелост прерасли у болест. У таквом амбијенту предатори харају.