Ми смо град међаш Републике Српске

МИЛЕНКО ЂАКОВИЋ, ГРАДОНАЧЕЛНИК ПРИЈЕДОРА

Разговарао: Душан Марић

Најзападније српско насеље које има статус града и сигуран камен међаш Републике Српске. Град Крајишника, добрих људи, који воле слободу и који су ту љубав у последња два рата платили хиљадама својих живота. Чврсто упориште ДНС, једне од најачих странака у Српској. Све значајнији привредни центар са 15.000 запослених, чија је просечна плата око 400 евра.
Овако у разговору за „Србија данас“, у кратким цртама, Приједор представља његов градоначелник Миленко Ђаковић.
Колико Приједор има становника?
-По званичном попису становништва БиХ из 2013. године 89.397, по подацима пописне комисије РС из 2016. има нас 81.000.
Откуд толика разлика?
-Отуд што су 2013. у становнике Приједора уписивани и људи који одавно не живе у нашем граду, већ у другим деловима БиХ или, већином, у иностранству. Зна се и због чега су уписивани.
Наша браћа исламске вере?
-Да.
Али они кажу да је ово њихов град, иако не живе у њему?
-Ово јесте град свих оних који су у њему рођени, који у њему живе и који у њега наврате, али под становништвом било ког насеља подразумевају се само људи који у њему живе.
Има ли међунационалних сукоба?
-Ми смо најмирнији град у Српској.
Али честа сте тема медија због догађаја из 1992. године.
-Постоје објективни разлози кад смо тема, а то је кад причу о жртвама рата и ратним злочинима потенцира родбина страдалих. ЛЈуди се сећају, жале, траже кривце и одговоре. То се мора разумети и поштовати. Али постоји један број људи у Приједору, БиХ и међународној заједници који је од приче о страдању Бошњака у Приједору направио причу од које добро живи. Бизнис. Зато стално изнова покрећу ту тему и отварају старе ране. При чему им је истина задња брига.
Замало да Хашки трибунал страдање муслимана у Приједору прогласи за геноцид?
– У Другом светском рату у Поткозарју и широј околини у геноциду је убијено више од 100.000 Срба. Припадници народа који су их побили ни после 70 година не дају рећи да је то био геноцид. А сад би да стоструко мање српске злочине прогласе за геноцид. Замислите апсурда да је за геноцид кривим оглашен српски народ, једини балкански народ који је био жртва геноцида. Било би то збогом памети. Али чак се ни Хашки трибунал, који је огрезао у антисрпским пресудама и прекрајању историје на штету Срба, није усудио да донесе такву пресуду.
Али у вашем граду је у последњем рату било много ратних злочина. Посебно над муслиманима.
-Било је. Ти догађаји јесу трагични. Међутим, Срби рат у БиХ нису ни хтели, ни започели. Бранили смо се да нам се не понове Јасеновац и Козара. Ми смо деца недокланог народа. Туђман, Изетбеговић и њихове присталице су започеле рат у БиХ, а где је рат ту се и страда. Жао ми је свих који су страдали у последњем рату. Посебно бројних невиних жртава. Али ми ништа мање није жао и неколико десетина хиљада Срба из овог краја који су убијени у Другом светском рату.
Колики вам је буџет града?
-Око 21 милион евра. Иако имамо развојни буџет и много трошимо на инвестиције, већ 13 година послујемо са суфицитом. Отворили смо 16 малих и средњих предузећа, која су запослила око 2.000 радника.
Одакле су инвеститори?
-Мешавина домаћег и страног капитала. Имамо инвеститоре из Индије, Италије, Енглеске, Аустрије, Норвешке, Швајцарске а највише из Словенији. Оно што мене највише радује јесте што су међу инвеститорима најбројнији наши људи из дијаспоре. Управо приводимо крају разговоре о још две велике инвестиције.
А то су?
-Модна индустрија Калцедонија из Италије жели да отвори погон који би запослио 800 радника. Ако откупе објекат некадашњег „Тропика“ то би могло да буде чак и између 1.300 и 1.500 нових радних места. Словеначка фирма „Колектор“ из Идрије подиже три хале, планирају да запосле 400 радника. На месту некадашњег „Целпака“ правимо индустријску зону, што ће свакако привући нове инвеститоре.
Чуо сам да у водоснабдевању планирате пројекте од 30 милиона евра?
-Ми смо у изградњу нових бунара за воду већ уложили 10 милиона евра, од чега је седам милиона донација из Швајцарске. Приводимо крају изградњу канализације у градском насељу Тукови. Улазимо у велики пројекат изградње система водоснабдевања из Томашичких језера, затим замене водоводних цеви у граду, изградње регионалног водовода Бањалука-Приједор, из којег ће 40 одсто воде ићи Омарској и околним селима а остало Бањалуци, изградње канализације у Омарској, Козарцу и Гомјеници. Укупно око 40 милиона евра.
Одакле вам новац?
-Из кредита 50 одсто, 35 одсто из ИПА фондова и 15 одсто од грађана.
Долазећи овамо уверио сам се да је и у овом делу Републике Спске путна мрежа у прилично добром стању.
-Од рата до данас асфалтирали смо 250 километара саобраћајница, од градских до сеоских улица.
Остане ли пара и за културу?
– Обновили смо све објекте културе у граду и 48 друштвених домова по селима. Имамо прелепу зграду позоришта, у чијем склопу смо изградили и апартмане у којима ноћивају глумци који долазе да играју у нашем граду. На овогодишњем Приједорском културном љету имали смо 78 догађаја. Ове године одржани су 46. књижевни сусрети на Козари. Имамо десетак културно-уметничких друштава.
Имате и Село весело?
-То је надметање села у спорту, општем знању и знању из пољопривреде. Сваке године се одржава у другом селу и окупља све више људи. Што нам и јесте главни циљ.
Да ли и Приједор плаћа данак масовном одласку, посебно младих, у Европску унију?
-Нажалост да. То је огромни национални и државни проблем.
Како га решити?
-Привредним развојем. Ако нам се остваре планови око запошљавања, онда треба радити на повећању плата. Наша процена је да радници са средњом стручном спремом не би одлазили у иностранство када би овде имали плату између 500 и 600 евра. А што буде више инвеститора и радних места, заоштриће се и борба за стручне и добре раднике, што ће неминовно условити повећање плата.

Мајка промрзла у збегу на Козари

Миленко Ђаковић има 57 година. Члан је ДНС. Градоначелник од 5.11.2016. Пре тога у два мандата био је заменик градоначелника, када је град водио оснивач и лидер ДНС Марко Павић. Омиљен је међу својим суграђанима, посебно међу борцима последњег одбрамбено-отаџбинског рата.
-Рођен сам на Богојављење 1962. у петнаестој години брака мојих родитеља. Мајка ми је као дете промрзла у збегу у шумама Козаре, у којима се српска сиротиња крила од ножа хрватских и муслиманских усташа и одвођења у кланицу у Јасеновцу. Пре него што је мене родила имала је осам неуспешних трудноћа. Рањен сам као припадник ЈНА 14. октобра 1991. у Западној Славонији. Због рањавања до сада сам имао девет тешких операција, седам под пуном а две под локалном наркозом.

Лед расвета и по селима

Видим да сте у неким улицама поставили лед расвету?
-Поставићемо је до краја године у целом граду. То ће нам омогућити огромне уштеде. Пре 15 година за јавну расвету трошили смо 23.000 евра. Међутим град се развија, села траже своје, па сад на то из градског буџета одлази 500.000 евра годишње. Постављањем лед расвете остварићемо уштеду од 60 одсто. Новац који уштедимо искористићемо за постављање лед расвете по селима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *