Март месец несрећа, шта нам доноси овај?

За Србију, и не само Србију, март месец није само весник пролећа. Кроз историју, трећи месец у години за нас је често и весник преломних политичких догађаја. Мање-више, велике битке и муке дешавале су нам се у свим месецима, али се март некако издваја као месец наших укупних страдања.

„Чувај се мартовских ида“, написао је својеврмено и чувени Виљем Шекспир.

Јер, управо су се у марту одиграли многи значајни догађаји у савременој српској историји. Још од демонстрација и пароле „Боље рат него пакт“ 1941. године, почетка бомбардовања СР Југославије 1999, па све до погрома косметских Срба 2004. и убиства премијера Зорана Ђинђића, или смрти бившег председника Милошевића у хашком затвору, март као да је предодређен да буде турбулентан период.

Мали подсетник на историјске догађаје указује на то да би све оно што нам се дешавало у том месецу било превише и за много веће народе. Почињемо са 27. мартом 1941. Комунистичка партија је у полувековној владавини и историји тај дан славила као чин народног отпора фашизму, с њом на челу. Касније, историја и историјски архиви казују да је тог дана у Србији, у ствари, изведен класични војни удар у организацији британске обавештајне службе. Тај догађај изазвао је бомбардовање Београда 6. априла, брзу капитулацију државе и војске, сурову немачку окупацију и четворогодишње ратно страдање Србије.

Мартовске демонстрације јесу биле одговор на нацизам и тачно је да би нас Хитлер пре или касније напао, али с друге стране, одлука да у том тренутку уђемо у рат са Немачком је једноставно била трагична за Србију . Србија је могла и касније да се укључи у борбу, али је то урадила онда када је то највише одговарало Великој Британији. Најгоре од свега је то што смо у 20. веку много пута били жртве англо-американске русофобне политике.

Много година касније, 24. марта 1999. године, НАТО снаге отпочеле су 78 дана и ноћи дуго бомбардовање. Наводни разлог је било „спречавање хуманитарне катастрофе на Косову“. Бомбардован је велики број цивилних објеката – мостови, термоелектране, рафинерије, ТВ станице и предајници, возови, аутобуси…

Бомбе су убиле више од 2.000 људи, претежно цивила. Ни после 14 година за те злочине нико није одговарао. Јер, с обзиром на то да одлуку о бомбардовању није донео ни одобрио СБ УН, оно је било противправан акт оружане агресије.

Због отпора који смо пружали десет година смо брутално и кажњени. Бомбардовање, као и зелено светло за убијање Срба и спаљивање наших цркава и манастира 17. марта 2004. године, само су наставак политике Запада према нама.

Трагични догађаји у бившој Југославији такође су најављени у марту, још 1981. године. Тада су се догодили велики протести косовских Албанаца, који су били само почетак крвавог распада државе, али и НАТО бомбардовања 18 година касније.

Десет година од косовских демонстрација, у Београду се догодио народни бунт. Ти први кораци демократије угашени су сузавцем 9. марта 1991. године. Били су и окидач за будуће демонстрације, које су, испоставило се, потпуно изневериле народна очекивања.

Црни март за Србију био је и 2003. године, када је убијен премијер Зоран Ђинђић. Историјска је и политичка иронија да је, такође у марту, али 2006. године угашен живот Слободана Милошевића у затворској болници Хашког трибунала.

Ево неких мартовских дешавања:

1941. Потписивање Тројног пакта с Хитлеровом Немачком.

1946. Приоадници ОЗНЕ ухапсили су солунског борца и вођу отпора генерала Драгољуба Дражу Михаиловића.

1981. Велики протест косметских Албанаца.

1991. Прве опозиционе демонстрације у Србији на челу са Вуком Драшковићем. Живот су изгубили један дечак и један полицајац. Два Србина.

1991. (31. март) На Плитвицама у Хрватској до зуба наоружана хрватска полиција извршила је напад на локално српско становништво.

1992. Убиство српског свата на Башчаршији означило је почетак нових страдања и прогона Срба, почетак рата у БиХ

1999. Почело НАТО бомбардовање СР Југославије, а пре тога преговори у Рамбујеу и одбијен ултиматум западних сила упућен Србији.

2003. Убијен премијер Србије Зоран Ђинђић

2004. У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.

2004. Велики погром Срба на Космету у нападу Албанаца

2006. Смрт Слободана Милошевића у Хагу

2007. Усвајање спорног плана Мартија Ахтисарија

Многе несреће и у свету догодиле су се баш у марту. 12. марта 2011. експлодирао је нуклеарни реактор у Фукушими, до данашњих дана још цури. Са стрепњом смо ушли у март и због рата у Украјини и тешко је предвидети шта нас све чека.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.