Lidijina borba za život, pomozite!
Nekada je mučeništvo vodilo u svetost. Ovo je Lidija Cvetić. Glumica . Žena kojoj su nestručni ljudi povredili kičmenu moždinu i koja umire u bolovima kao pas udaren od strane nesavesnog vozača.
Lidija je bila mladost Kraljevačkog pozorišta. Predstavama je donosila tananost i sofisticiranost, a svojim zvonkim i nežnim glasom nagovešatavala je karakternost budućih uloga. Nakon gostovanja Kraljevakog pozorišta u Narodnom pozorištu, „velikani“ su šapatom pitali ko je ona. Tada je bila mlada glumica, kasnije je doktorirala i otvorila muzej u kući baroknog tipa, u kojoj je sve satkano od uspomena i ruža i iz koje je lepršava istrčavala. Plakala je kada neko viče. Bila je radoznala, blistava, nežna, vrcava. Ćerka jedinica. Mezimica. Iz ugledne stare kraljevačke porodice.
Pre dve godine operisala je diskus. Nestručnom intervencijom ozleđeno je 4 od 5 sakralnih nerava u kičmenoj moždini. Lidija od tada trpi razarajuće bolove, onemogućena da hoda, sedi, stvara, bude majka. Njene noge se polako suše. Ne spava. Trpi psihofizičke posledice konstantih bolova i nespavanja. Ni jedan analgetik ne deluje na Lidijine bolove, jer u pitanju je KIČMENA MOŽDINA. Ljudi koji su je povredili kupuju skupe stanove u Beogradu na vodi. Operaciju je platila. Lidija je 89. godište. Dugo je tragala i nakon mnogih odbijanja od strane svih poznatih klinika i lekara, jer u pitanju je KIČMENA MOŽDINA, konačno je jedna klinika u Dizeldorfu pokušala da joj pomogne. Ali Lidija je dobila upalu na mestu intervencije i akutni hepatitis od medikamenata. Jetra ne može više da izdrži.
Niko nije odgovarao za Lidijine povrede. Niko nije pisao niti izveštavao o Lidiji. Lidija ima jedinstvene povrede – niko na svetu nije uspeo da ošteti 4 sakralna nerva KIČMENE MOŽDINE. Domaća privatna klinika kojoj je to uspelo ponaša se kao da je Lidija već mrtva. Lidija nije u stanju da nekoga tuži. Lidija je hodala bosa i gola po sceni. Napravila je izložbu „Mužiću, što te nema“ i rasvetlila tradiciju domaćičkih škola u Srbiji. Poznajem je iz njenih blistavih dana. Nekada je mučeništvo vodilo u svetost. Danas vodi do gubitka vere.
Molim sve kolege, umetnike, glumce, doktore nauka, novinare, pisce, sve verujuće ljude da ovoj mučenici i žrtvi novog doba, odaju poslednje priznanje dok je još u stanju da ga vidi. Lidija užasno trpi, njeno mlado telo još živi, a njen život je nepodnošljiv. Ona vapi i moli za pomoć. Molim vas da šerujete Lidijinu priču. Jedinstvena je u svetu. A ono što je najbolnije u svemu je što izgleda kao da ljudi ne mare… uopšte. Ni oni koji su je povredili, niti bilo ko drugi. Niko ne zaslužuje da ovoliko trpi i pati. Nisu je samo ubili – daleko je gore od toga. Napravili su mučenicu. Lidija Cvetić aplauz i naklon do poda!
Takst: Milica Konstantinović
Pročitah tešku životnu sudbinu Lidije Cvetić koja se dalje na žalost nastavlja.
Sudbina mog sina je još teža ,kompletna nepokretnost tela 100%po jednom osnovu.
Šta moj sin doživljava potpuno nepokretan je bolno kako za njega tako i za nas roditelje ali najviše boli okretanje glave Državnih organa kojima je izgleda opterećenje da imaju ovakve pacijente,pored Države tu je opštinski organi koji ih ne priznaju da postoje i na kraju svoja rodbina koja u ovoj situaciji gledaju da ti otmu što više mogu jer si okrenut ka svom detetu a oni gledaju svoju korist.
Da se meni nije desilo da mi sin ostane potpuno nepokretan ne BiH znao ko je kakavog karaktera ili nekaraktera, ne BiH znao koja je kod ljudi zloba,mržnja,slabost ali nažalost na našoj muci videsmo da je narod okrenut svojoj zadnjici i ničemu više.