Lex specialis решење за црногорски ћорсокак

Пише : Предраг Савић, адвокат и писац

Кризе  проузроковане правним или другим препрекама да легални и легиитмни победници на изборима преузму власт могу  се решити по принципу lex specialis законских  решења. Поред предложених амандама на Закон лококалној самоуправи  погодичку изборну кризу  могуће је решити и Изменама и допунама Закона о Уставном суду Црне Горе, које би омугућиле да изборним -жалбама одлучује веће од троје судија Уставног суда!

Нама најпознатији  случај доношења lex specialis закона поводом изборних  резултата је онај из  1997. године у Србији. Тада је  у другом кругу локалних избора у Србији 19996. године, коалиција опозиционих партија „ Заједно“ победила у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990.

Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске и студентске протесте, после чега је донет специјални закон.  Усвајање тог специјалног закона, тражио  је  лично Слободан Милошевић! Закон ступио је на снагу у фебруару 1997. године. Тим законом призната је победа опозиције на локалним изборима у Београду и другим градовима на основу налаза мисије ОЕБС-а на челу са Фелипеом Гонзалесом.

У Подгорици је, данас нешто једноставнија ситуација. Нико не осопорава изборне резултате, али због недоречених законских решења и нефункционалности Уставног суда, немогуће је проигласити коначне резултате!

Све се решава именама  и допунама Закона о уставном суду , тачније  једне једиине одредбе из  члана 39. став 1 која гласи:

„Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности на сједници свих судија (у даљем тексту: сједница Уставног суда), као и на сједници вијећа састављеног од троје судија (у даљем тексту: вијеће) кад, у складу са Уставом, одлучује о уставној жалби“.

Та одредба би се допонула на начин што би се иза речи уставна  жалба, додале речи „ као и у случајевима када  је изјављена  жалба Уставном суду Црне Горе  против рјешења Државне изборне комисије   поводом избора од 14. октобра 2022. године, а по основу члана 110. став 2. Закона о избору  одборника и посланика“. Закон  о изменама и  допуна Закона о Уставном суду Црне Горе  морао би  да се усвоји  по хитном  поступку!

Наравно, преложена измена  може да се усвоји  и без стриктног помињања 24. октобра 2022. године, али  мислим  да  је  битно прво решити актелни и акутни проблем са подгоричким  изборима, и да је потом , преко неопходно изабрати  још четворо судија Уставног суда!

Допунама поменуте одредбе строврила би се  могућност да Вијеће од троје судија Уставног  суда одлучује о  такозваним изборним жалбама. Подсећамо и да Европски суд  за људска права у Старзбуру често доноси одлуке у  трочлоном већу (судијском одбору), с тим да  представке (тужбе) може да одбаци и судија појединац,  што догађа у  90 одсто предмета.

О изборним  жалбама  у упоредном  праву, најћешће  одлучују трочлана судска већа  и то  при управним судовима.  То је  углавном случај  у балканским земљама и  њиховом окружењу!  Зато  би  приликом будуће реформе изборног законодавста у Црној  Гори  поводом  одлучивања о изборним  жалбама  требало установити судску заштиту пред Управним судом Црне Горе (који у овом тренутку има 15 судија), а не пред Уставним судом.

Предложене амандманске измене Закона о локалној самоуправи, могу  представљати легално решење, али мишљења сам да је установљавање могућности да Уставни суд о изборним жалбама одлучује у трочланом судском већу, представља делотворније  решење.