Легенда о Влади Шипчићу још живи

31. јул 2020.31. јул 2020. Zdravko Elez 2600 Views 0 Comments

Владо Шипчић, последњи краљев војник, четнички командант, убијен је тачно пре 63 године, 29. јула 1957. године. Пуних 12 година после Другог светског рата измицао је потерама Титових комунистичких власти и био за њих страх и трепет. Због невероватног лукавства, храбрости и надљудској снази, ушао је у легенду, а и данас се о овом изузетном човеку причају приче и певају песме на северу Црне Горе, Херцеговине и Источне Босне. Једна од њих је и „Више вреди Шипчић Владе но Титове три бригаде“.

Рођен је 12. маја 1924. у целу Мала Црна Гора на Дурмитору у тадашњој Краљевини Југославија. Шипчић је приступио Југословенској војсци у Отаџбини 1941. године. У то време био је млад војник, имао је само 17 година. Током 1943. године, постао је најмлађи официр у четничким јединицама, који је водио борбе на просторима Црне Горе, Босне и Херцеговине.

Био је изузетно омиљен код Срба као оличење правде и слободе, човек који је остао веран српској традицији, вери, Краљy и Oтаџбини до последње капи своје крви. После рата одбио је да се преда и са групом својих истомишљеника и сабораца наставио да се бори. За њим су организоване многобројне потере али је увек успевао да се извуче и нападне комунистичке власти тамо где су се најмање надали отимао храну и остале потрепштине које је делио са својим јатацима.

Обичном народу није никад ништа нажао направио, само су се они који су били у партизанима од њега бојали. Веровало се да је јачи од војске и полиције и да му ништа не могу. Никако нису могли открити где се налазиo, јер је стално мењао терен и ударао тамо где су се најмање надали. Приче о његовом лукавству, храбрости и надљудској снази су невероватне, што га је учинило легендом тих крајева.

Познат је случај када је био опкољен од стране ОЗНЕ и сатеран на литицу испод које је била провалија и ток реке Дрине. Немајући избора, одлучио се на скок са огромне висине у набујалу Дрину, a који је успео чак и да овековичи фотографијом једaн агент ОЗНЕ, који се налазио на другој страни реке. Приликом те акције, тројица његових сабораца су убијена, али је он тим скоком успео да избегне сигурну смрт.

Под огромним притиском јавности, комунистичка полиција је дошла у очајну ситуацију. Како то да један човек може да надмудри и надјача читаве војне и полицијске структуре? Половином јула месеца 1957. године, кренула је најобимнија потера за последњим четником по брдима у околини Бијелог Поља. Издао га је рођак његовог покојног саборца, Милан Павловић, који је одвео агенте ОЗНЕ до скровишта.

Влада Шипчић налазио се у једној у једној пећини дубоко у шуми. Опкољен је али се није предавао и пуна два дана се борио. У тренутку када му је преостало свега два метка у пиштољу, свестан да се нашао у безизлазној ситуацији, сам себи је пресудио. Пре њега ликвидирани су сви припадници његове чете: Божо Бјелица, Српко Меденица, Иван Шљукић, Момчило Дакић, Мирко Ковачевић, Милан Матовић и Блашко Јегдић.