Крашки  феномен на Купрешкој висоравни  

Пише: Душан Марић

Купрешка висораван, географска и стратешка тромеђа између Босанске Крајине, Средње Босне и Западне Херцеговине, чувена је по оштрим зимамама, купрешком сиру и великим ратним биткама, док га већина оних који су бар једном посетили тај крај највише памти по изузетним природним лепотама.

А међу њима се издвајају четири пространа поља, Купрешко, Равањско, Благајско и Вуковско, окружена бескрајним низовима планина, четири језера Лупоглава, Турјача,  Благајско и Иваново  језеро, бројна налазишта стећака изузетне вредности од којих се посебно издвајају Равањска врата и Јапаге – необичан крашки феномен, јединствен у овом делу БиХ.

Јапаге се налазе у подножју Велике Плазенице, на размеђу села Благај и Растичево, на надморској висини од 1.200 метара. Чини их комплекс од шест пространих вртача, насталих ерозијом тла, од који су две међусобно скоро спојене а у дну једне, најшире и најплиће, формирало се Благајско језеро.

Благајско језеро има облик елипсе, чија је дужина, у време највећег водостаја 180 а ширина 130 метара.  Мада је од најближих суседних вртача, на чијем дну се не може задржати ни кап воде, удаљено само 200 метара, не памти се да је икада пресушило. Дубоко је око 16 метара.

Некад су се на језеру напајала бројна стада од неколико хиљада оваца и говеда. Од последњег рата, а како је кренуло и стварно би могао да буде последњи, јер ускоро у околним селима неће имати ко пушку да носи, овде се напаја укупно неколико десетина крава.

У Растичеву, селу које су подједнако насељавали Срби и Хрвати сад живи само једна породица. Осим дима из њихове куће о некадашњем животу сведоче бројне зидине разорених кућа, неколико обновљених кућа у којима нико не живи и римокатоличка црква.

У суседној Суови, хрватском селу, кроз које с пролећа и у време дуготрајних киша потече истоимена понорница, нема живе душе. Зидина до зидине. Успомена до успомене, прошлост до прошлости.

Километар-два даље према северу и Шипову, у српском Благају, чији један део после Дејтона припада Републици Српској а други Федерацији БиХ, живот се још опире пролазности, сеобама и умирању али је питање још колико. Стари, који неће да напусте завичај, умиру, млади беже према Баљалуци а нејака и немарна држава заборавља да ће једног дана, ако настави да се према оваквим крајевима понаша као маћеха и сама опустети.

Централно место Јапага чине две вртаче, које су спојене а које се много разликују. Прва наличи на пространи камени амфитеатар, који подсећа на фудбалски стадион. Права Маракана. Она бразилска. Около стене а међу њима пољана величине два фудбалска игралишта, равна као длан. Некад, док је у Растичеву и Благају било народа, снаге и младости, ту се сваке године сејало жито.

Сад је то ледина, прошарана јагорчевином и шафраном. Потребно би било само поставити два гола и утакмица би могла да почне. Али у свих пет околних српских и хрватских села не би се могло саставити пола фудбалског тима. И то ветерана.

Мања вртача до ње је сушта супротност. Знатно је дубља од своје сестре близанкиње. Окружена је високим стенама, са којих ерозија, кише, снегови и ветрови одваљују комаде који се обрушавају у дубину. Природа је удесила тако да дно вртаче, посматрано одозго изгледа као камени цвет од пет латица.

Могуће је спустити се низ стрме стране, обрасле жбуњем и понеким високим дрветом али постоји реална опасност од отискивања. И оног ко крене према дну вртаче и околног камења.

Вртача се зове Котлић а неко је измерио да висинска разлика од врха највише стене до дна износи 97 метара.

Стотинак метара даље, према истоку, налази се четврта вртача, док се преостале две налазе нешто јужније, према Мрђебарама, с друге стране пута који Растичево повезује са Купрешким пољем. Дно им је прекривено ситним каменом а њихове стране су обрасле густом црногоричном шумом.

Широј јавности Јапаге су постале познате тек 2019. године, кад је певач народне музике Ђоко Марић, из оближњих Шеменоваца, овде из дрона снимио видео спот за своју песму „Купрешко поље“.