Краљ-Петрова четири вола

Сви су вероватно чули за Сирана де Бержерака. Већина је бар гледала филм о њему. Е па тог романтичног витеза је осмислио и опевао француски књижевник Едмон Ростан (1868-1918). Тај исти песник Ростан је 1916. године написао познату песму ,,Краљ – Петрова четири вола“. То је ода посвећена нашем славном владару која се састоји од читавих 18 строфа. Песму је након објављивања, на српски препевао Милутин Бојић, подсећа нас на ову изузетну поему Активна култура, фејсбук страница уз констатацију да ову песму сви Срби треба да знају .

Како је настала ова песма? У Француској је дуго пре Великог рата али и после, излазио врло популарни часопис L’Illustration. Лист је био познат по добрим фотографијама и ликовним прилозима. У време рата у њему су доминирале слике са бојишта. Дописник ових новина из Србије је био сликар Владимир Бецић, Славонац, који је до пред рат био наставник цртања у битољској гумназији а након мобилизације постао је ,,ратни сликар“. Бецић је био добар сликар али исто тако и фотограф. L’Illustration je више пута објављивао његове прилоге током рата.

Крајем 1915. године у редакцију листа су стигле Бецићеве фотографије које приказују српску војску у повлачењу ка Албанији и преко ње. Међу тим снимцима су били и они на којима се види стари краљ Петар, како путује на приколици од топа коју вуку волови. Ћутке , стојећи уз друм му одају почаст млади српски регрути одевени у народно одело (највећи број њих ће страдати током тог пута). У јануару 1916. године ови снимци су уз прaтеће текстове објављени у L’Illustrationu.

Фотографија краља Петра је изазвала силне емоције код француских читалаца али је дирнула и песника Едмона Ростана. Он је и ако и сам болестан, преточио своја осећања у ову чувену песму. Његова песма и ови снимци су значајно подигли симпатије савезничке јавности према Србима и јуначкој Србији.

Ростанова ода је испевана у романтичарском духу каквим су опевани митски јунаци у књижевности. Захваљујући овим стиховима краљ Петар је за живота доспео у легенду. У историјско памћење целе савезничке Европе. Ево неколико строфа из ове чувене песме:

Краљ Петар иде, јер ићи мора
Преко бусења, стења и гора.
Тајанствен пред њим стоји пут.
Са штапом, само у свом мундиру,
Он иде мору, изгнанству, миру.
Иде у бајке речне кут.

Четири вола, са јармом у луку,
Раоник славе, херојства вуку.
Но унук Карађорђа, лав,
Да се са бојног поља ишчупа
Четири вола морају скупа
Да употребе напор сав.

Старост, освешталост запреге, одела
И сав тај скромни, прости чин
Да се с околином и тренутком слаже,
Види да се пораз к’о успех покаже
Кад постане славе син.

Види да лепота пуна блеска ступа,
Кад најдостојније вечност славом купа
Клизећи врх њих да сјај им да.
То случајно није. И он види, да је
Сам Омир (Хомер), изгнан чак у српске краје,
Спрегнуо четир вола та.

Едмон Ростан (франц. Edmond Rostand )

Приредио: Љ. Маринчић