Dan kad je ubijen Če Gevara
Na današnji dan ubijen je marksistički revolucionar, lekar, diplomata, pisac i kubanski geriliski vodja Ernesto Gevara de la Serna poznatiji kao Če Gevara.
Če je 8. oktobra 1967. nakon kratkog vatrenog okršaja uhvaćen, a sutradan je i ubijen. Upravo su američki specijalci trenirali bolivijske vojnike sa ciljem da zarobe Če Gevaru u čemu su i uspeli 8. oktobra 1967. Sutradan, najveći simbol revolucija 20. veka, mučki je ubijen.
Njegova smrt ostala je do dan danas kontroverzna. Bolivijski lekari su mu nakon smrti amputirali šake, a vojska je odnela telo na nepoznatu lokaciju gde je sahranjen zajedno sa još šest drugih gerilaca. Telo je pre toga prikazano novinarima golo do pasa i sa otvorenim očima.
Šake su stavljene u formaldehid i poslate u Buenos Ajres radi identifikacije u argentinskoj policiji, na osnovu otisaka prstiju. Potom su poslate na Kubu, a 15. oktobra 1967. Fidel Kastro je javno obznanio Čeovu smrt i objavio 3 dana žalosti.
Bolivija je decenijama odbijala da otkrije mesto konačnog počivališta kubanskog revolucionara. Krilo se čak i to i da li je Če kremiran ili sahranjen. Celu proceduru oko posmrtnih ostataka revolucionara vodio je Feliks Rodrigez, agent CIA, ali on o tome nikad nije svedočio.
Tek krajem 1995. godine, penzionisani general Mario Vargas, ispričao je Džonu Liju Andersonu, autoru knjige “Če Gevara: Revolucionarni život“, da je Če sahranjen kod stare aerodromske piste u Valje Grandeu. U istoj knjizi navedeno je i da su poslednje reči slavnog revolucionara bile: “Pucaj, kukavico. Ubićeš samo čoveka”.
Međunarodni tim istraživača je kopao na toj lokaciji preko godinu dana, da bi u julu 1997. godine ekipa kubanskih geologa i argentinskih forenzičara našala ostatke 7 tela u dve masovne grobnice, uključujući jedno bez šaka.
Francuski novinar Mark Iten je bio jedini reporter koji je ovekovečio Če Gevarinu smrt. Njegove fotografije prikazuju telo u jakni vojnog stila na kojoj se nalaze tragovi zemlje, kao i slike tela odmah posle smrti. Iten je fotografije poslao Frans presu i reč je o slikama koje su obišle svet i izazvale zgražavanje javnosti. One se sada nalaze u arhivi francuske novinske agencije
Međutim, mnoge fotografije su odmah nakon što su načinjene nestale! Mark Iten preminuo je 2012. godine ne otkrivši koliko je slika tog dana načinio. Gotovo 50 godina od smrti legendarnog latinoameričkog gerilskog vođe, španski političar Imanol Artega je 2014. pronašao nikada pre viđene fotografije Gevarinih posmrtnih ostataka.
Njegov lik, kao borca za oslobodjenje i danas predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona drustvene i političke revolucije širom sveta.
