Крајишко посело у Чикагу у знаку Николе Тесле

Традиционална забава Крајишника посвећена је јубилеју српског генија „зачињена“ играма, песмама и обичајима из завичаја
Пише: Светозар Данчуо

У години када обиљежавамо 170 година од рођења Николе Тесле у Чикагу су Крајишки Срби окупљени око удружења Прело своју централну годишњу манифестацију посветили славном научнику са којим дијеле заједничко поријекло.

У суботу 21. фебруара 2026. године у сали Манастира Нова Грачаница могла се погледати изложба аутора Владимира Перића „Човек из будућности“ урађена у сарадњи са Музејом Николе Тесле из Београда. Био је постављен и модел Теслиног високофреквентног трансформатора и изложено више књига на српском и енглеском језику, цртежа, модела и других предмети који свиједоче о његовом раду и животу у Америци.

У програму који је припремио Игор Обрадовић глумци Српског драмског позоришта из Чикага Милован Глоговац, Миленко Шишарица и Милан Чучковић одиграли су сусрет Тесле и пјесника Јове Јовановића Змаја који се десио у Београду  1892. године. Певачка група Око соколово је извела омиљену Теслину пјесму Тамо далеко.

Др Милена Татић, председница Теслине научне фондације у Чикагу

Деца су се, прилагођено њиховом узрасту, са делима славног научника упознала састављајући моделе неких од његових патената.

О једном од највећих умова у усторији човјечанства, Николи Тесли говорила је предсједница Теслине научне фондације у Чикагу др Милена Татић Бајић.

– Он није био само проналазач. Он је променио начин на који човечанство размишља. Његове идеје нису само осветлиле градове — оне су осветлиле будућност. Још као дете показивао је изузетно памћење и способност да у мислима види сложене механизме. Али оно што га је издвајало била је његова способност да види оно што други нису могли.  Теслин ум није познавао границе — нити се заустављао на једном открићу.

Победа Теслине наизменичне струје омогућила је да се енергија преноси километрима далеко. Тесла је поставио темеље модерне радио-технологије и бежичне комуникације. Тесла је имао више од 300 патената широм света. Али оно што га је чинило посебним није био само број изума — већ начин на који је размишљао. Јер права револуција није била у машинама. Била је у његовом уму. Тесла није правио прототипове као други научници. Он би цео изум прво конструисао у свом уму — до најситнијих детаља. Био је испред свог времена.

Али колико год био испред времена, никада није био изнад својих корена. Управо у томе лежи његова величина. Иако је постао амерички држављанин, Тесла никада није заборавио своје порекло. Приликом посете Београду 1892. године рекао је: „Ја сам остао Србин и преко океана… Чувајте своје порекло и подижите славу свога народа знањем и радом.“ Ове речи показују колико је био свестан својих корена. Био је грађанин света. Али је остао Србин рекла је др Милена Татић Бајић и поручила: – Никола Тесла нам показује да порекло није ограничење — већ темељ. Да из малог места може потећи идеја која мења човечанство. Нека нас његов пример инспирише: Мислимо храбро. Чувајмо своје корене. И знањем допринесимо свету.

Владика костајнички Серафим

Предсједнику Удружења крајишких Срба прело Душку Чичковићу  она је уручила захвалницу и медаљу Теслине научне фондације из Филаделфије за ваше истрајне напоре у подстицању других да буду Теслини људи.

Душко Чучковић

Крајишко прело у Чикагу традиционално привуче велики број Срба крајишника и њихових пријатеља не само из Чикага и Илиониса већ и из сусједних савезних држава Индијане и Вискансина.

На потребу да се кроз заједништво чувају српски идентитет, традиција и обичаји подсетили су говорници викарни епископ Епархије средњозападно-америчке и новограчаничке владика костајнички Серафим и генерални конзул Републике Србије у Чикагу др Марко Николић.

Председник ове српске организације у Чикагу Душко Чучковић је представио нови концепт рада у оквиру којег је и недавно основани Фонд за стипендирање студената мастер и докторских студија који изаберу тему страдања Срба у Крајинама и Хрватској у ратовима 1990-1996. године или тему култура Срба Крајишника.

А да обичји и идентитет још нису заборављени показали су учесници у програму – дечји хор Свети Сава из Милвокија, етно ансамбл Златни вез из Лајонса, фолклорна група Оленац и фолклорни ансамбл Око соколово. Они су извели пјесме и игре српских земаља од Далмације и Баније до Косова и Баната.

Пјевачи Рајко Лалић, Биљна Калем уз пратњу Вука Јона потрудили су се да и забава буде завичајно-крајишка.

****

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *