Корона највећи психолошки експеримет у историји

Највећи психолошки експеримент у историји је у току, тврде психолози. Пандемијом вируса корона, карантинима, мерама изолације и самоизолације погођене су милијарде људи на свету. Сада бројни психолози у многим земљама на примеру пандемије истражују како људи заправо реагују на недаће, пише „Сајентифик Америкен“.

Депресија — илустрација„Утицај пандемије на психичко здравље је невероватан. У једном тренутку чак трећина светске популације била је затворена у куће. То значи да је 2,6 милијарди људи, више него што их је било на планети током Другог светског рата, доживљавало емоционалне и финансијске одјеке пандемије. Пандемија и карантини су без сумње највећи психолошки експеримент у историји који је спроведен“, написала је психолог Елке Ван Хуф, професор на Слободном универзитету у Бриселу, преноси амерички научни лист.

Једна од кључних особина људи је прилагодљивост, а она је дошла до изражаја и током пандемије, наводи психијатар Џорџ Ваилант са Харвард универзитета, који каже „када се грана савије и не поломи се, она се врати и наставља да расте“.

У прилог Ваилантовој метафори говоре и последња сазнања психолошких истраживања. Према њиховим резултатима, чак две трећине људи врло брзо се опораве и не пате од дужих психолошких проблема после тешких стресних ситуација.

КарантинМеђутим, она једна трећина пати од правих психолошких проблема који могу трајати месецима, па и годинама.

Људи се срећу са вишеструким ударцима – страхом од болести, усамљеношћу, губитком вољених, последицама економске кризе, неизвесношћу када ће се пандемија завршити. Многи ће због тога патити од депресије, анксиозности или посттрауматског стреса. То су показали и резултати последњих истраживања.

„Пандемија је покренула све могуће изворе стреса, што ће многи веома тешко поднети“, каже психолог Анита Делонџис са Универзитета Британска Колумбија.

Отпорност сваког појединца се даље компликује чињеницом да нису сви изложени пандемији на исти начин и да то зависи од личног здравственог стања, економског и социјалног положаја, наводи медицински антрополог Керол Вортман са Емори универзитета.

Због таквог утицаја на ментално здравље и психолози су, по угледу на научнике који убрзано раде на вакцини против короне, појачали своја истраживања о психолошким последицама пандемије.

Масовни прелазак на виртуалне форме рада и дружења допринео је и убрзању истраживања. Психијатар Денис Черни са Маунт синај медицинске школе у Њујорку, наводи да ће то допринети новој „науци о прилагодљивости“.

„Моћи ћемо да научимо како да помогнемо људима да постану отпорни на нешто чак и пре него што се то догоди“, каже он.

Џорџ Бонано са Колумбија универзитета, који је истраживао психолошке последице великих траума, наводи да 65 одсто људи покаже минималне психолошке симптоме кад се суоче са великим стресом. Међутим, 25 одсто има привремене проблеме, док 10 одсто пати од трајних менталних поремећаја. Међутим, како додаје, оно што је забрињавајуће је да се за људе који су ниже на економској лествици, опасност од психијатријских поремећаја удвостручава.

Међутим, стручњаци упозоравају да би последице тренутне пандемије могле бити теже. Како наводи Дејзи Фанкур, епидемиолог са Универзитета Лондон, „ово је први пут у историји да имамо глобални карантин који тако дуго траје“, што би могло веома негативно да утиче на психу људи.

Coronavirus, Mask, Virus, QuarantineДруга студија из САД показала је да карантин нарочито погоршава анксиозност код људи који од ње већ пате.

Није вирус корона запретио само физичком здрављу старијих, већ и менталном, показује студија која се спроводи на 64.000 људи широм света. Иако нису изложени свакодневном стресу као што су посао и слични егзистенцијални проблеми, стари су у тој студији током пандемије показали исти ниво стреса као и радно способна популација, каже Ненси Син, психолог са Универзитета Колумбија.

Оно што је позитивно је да се старији боље носе са тим стресом него млађи. Психолози претпостављају да је то што су због великог животног искуства развили механизме за одбрану од стреса.

Дејзи Фанкур наводи да у Великој Британији спроводе истраживање на 84.000 људи, чији су први резултати показали да је ниво депресије далеко виши него пре пандемије. Најпогођенији су они који су већ патили од ње, они који живе сами, али и млађи људи.

Фанкур каже да многи људи извлаче и психолошку корист из пандемије, јер развијају механизме за одбрану од стреса који ће им користити и касније, као што су довољно сна, здравија исхрана, одржавање друштвених контаката, вежбање…

One thought on “Корона највећи психолошки експеримет у историји

  • 6. јула 2020. at 23:10
    Permalink

    Ljudi su uglavnom glupi i ne shvataju. Krenulo se od rijaliti programa, izolacija, kaznjavanja i ostalih fora.
    Onda naprave svetski rijaliti sa korona virusom u funkciji EUGENIKE koju je kreirao Hitler da se svet ocisti od bolesnih ljudi a penzioni fondovi oporave istrebljenjem penzionera sto Legardova i nije krila nego javno govorila.
    Onda se psihickom torturom ljudi nateraju i novim pravilima i zakonima na vakcinisanje ČIPOVANJEM. I samim cipovanjem nastaje kraj, potpuna kontrola svake osobe koja na to pristane.
    Postoji samo jedno resenje. Da Rusija i Kina istrebe te zapadne olose ili ce u suprotnom oni istrebiti sve ostale.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *