Књига о српској памети у дијаспори
У издању Лексикографског одељења Матице српске публикована је књига „Српска стваралачка интелигенција у расејању, нужност сарадње матичне државе и дијаспоре“, проф. др Владимира Гречића. Главни уредник издања је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, а рецензенти проф. др Благоје Бабић, проф. др Млађен Ковачевић и др Драгомир Раденковић. Публиковање књиге финансијски је подржао Милош Радовић, привредник и активни члан српске заједнице из Чикага.
Рад на студији „Српска стваралачка интелигенција у расејању“ је почео управо у време обележавања два јубилеја – 220. годишњице рођења и 200. годишњице усељења Ђорђа Шагића у Америку, који је у историји сеоба Срба у прекоокеанске земље, познат као први Србин који се доселио у САД и остао на тлу Америке до краја живота, као родоначелник српске заједнице на америчком географском простору.
Књига пружа кратак увид у историју српских сеоба, посебно од деведесетих година 19. века до данас, уз нагласак на главне миграционе таласе. Један од најзначајнијих таласа одвијао се у последњој деценији 20. века, а ни данас не губи на актуелности. Актуелност теме долази до изражаја и ако се има у виду да је све више младих и образованих људи у Србији који траже могућности исељења и боље услове за рад и живот негде другде у свету. Књига је, у погледу степена анализе, компаративног карактера. Сви ставови су јасни и документовани. Дати су и неки предлози за доградњу стратегије и политике Србије према стваралачкој дијаспори.
Учињен је попис од око 240 личности српске стваралачке дијаспоре. Књига је намењена пре свега научној и стручној јавности – свима онима који желе да изађу из оквира конвенционалног, стекну нека сазнања која ће им помоћи да креативније обављају неку функцију везану за тржиште рада, да раде, размишљају, ефикасније користе ресурсе креативног потенцијала из ресејања, али и широј јавности.
Аутор, др Владимир Гречић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду. Био је експерт УН за миграције. Поље његовог интересовања биле су међународне миграције становништва, укључујући „одлив мозгова“, посебно сеобе Срба, питања избеглица и сличне теме.