Клетва господара Зете отимачима црквене имовине

Пише: Јован Маркуш

Нијесу само Свети Васили Острошки (1665. г) и Господар Зете Иван Црнојевић (1485.г) оставили проклетство за отимаче црквене имовине. Прије њих то је урадио и посљедњи Господар из династије Балшића – Балша III Страцимировића Балшић (1413.г)
Постоји у Повељи Господара Зете Балше III Страцимировића Балшића о оснивању цркве Светог Николе манастира Прасквице из 1413.г. изнад Светог Стефана опорука тадашњим и будућим генерацијама који се односи на имовину коју он завјештава Цркви (Зетској митрополији будућој Митрополији црногорској и приморској), пред којим би требали да се замисле сви они који данас желе да отимају црквена добра, а он гласи овако:

,, А ако се ко усуди да прекрши ову нашу благословену повељу, да батали, разори или учини каквог зла реченом манастиру, или онима који се у њему буду налазили, нека га стигне кастиг од господа Бога и његове милостиве матере, часне дјевице Марије, и Светог Јована Крститеља, и дванаест апостола и сабора светих отаца што се Никејци рекну, и свих светих. И сувише да буде присиљен платити казну градском вијећу триста перпера. А ако дође когод (с намјером) да учини какво добро манастиру Светог Николе, нека га благослове сви свеци горе поменути. Амин. А ова благословена повеља бијаше учињена у Будви пет дана прије рођења господа нашега Исуса Христа. Присутни бијаху: Ђурђе Ђурашевић, војвода кнеза Балше и његов син Ђурашин, и поклисар господина Сандаља Хранића по имену Алекса Паштровић који се затекао код господара Балше, Которанин Ламбро Пучановић, Паштровић Дабижив Алексић из Будве, свештеници Бјеладин и Медоје и Радич Крекшић, Мароје Живковић, Стојан Радостић и сви остали Будвани. А извршилац овога бијаше пресвијетли војвода Ђурђе Ђурашевић. По наређењу господара Балше написао биљежник Деско.”
Фотографија корисника Јован МаркушЧитав текст Повеље Господара Зете Балше III Страцимировића Балшића о оснивању цркве Светог Николе манастира Прасквице из 1413.г. гласи овако:

,, У присуству племенитог и преузвишеног мужа, господина Албана Сегреда, под пресвијетлом управом Венеције, пречасног кнеза и капетана которског, уз присуство грађана града Котора, те уважених поротних судаца, господина Драгона де Лука, господина Матеа де Безантис, те господина Луке де Јоко, уз присуство калуђера Пајсија, његовог пречасног оца господина Данила, калуђера, игумана манастира Светог Николе Паштровског, те уз (присуство) осталих калуђера поменутог манастира (поименично), усуђујемо се предочити префекту, преузвишеном господину кнезу и капетану и суцима једну привилегију учињену реченом манастиру од стране господара Балше, садашњег господара Зете, у чијој се личној повељи садрже посједи и дарови реченом манастиру, уз молбу његовој преузвишености да нас удостоји својег допуштања да ову привилегију региструјемо у оштинском магистрату, у општинским катастарским књигама на вјечна времена (тако већ никако), како не бих ову привилегију изгувио, јер је божја воља да се иста (привилегија) у законитом посједу манастира нађе.

Фотографија корисника Јован МаркушОву достојну и часну молбу преузвишени и племенити господин кнез и капетан и суци прихватише налажући Стефану Калођурђевићу, словенскоме канжелијеру, да исту привилегију са словнеског на латински преведе, налажућу мени, Иоану де Луксиа, которском општинском биљежнику (нотару), да исту привилегију коју је речени Стефан, канжелијер словенски превео, од ријечи до ријечи препишем и у званичној форми редигујем у потврдим мојим знаком и именом. А привилегија која се јавно објављује јесте ова:

Текуће 6900, индукције седме, при шестом кругу сунца и при шестом кругу мјесеца. Учини милост милостиви господар Балша милошћу божјом господар Зете са својим племенитим Паштровићима мјесту Свети Никола у Паштровићима, на мјесту званом Прасквица, са Николом Рад(д)осављићем и његовим братом Радичем, са Вукашином Берићем и његовим братом Радаљем, са Десином Андријићем који су… поклонили поједине комаде зирата у власништво Светом Николи за оснивање и изградњу цркве Светог Николе, а за упокој њихових душа у царству небеском када судњи час дође. Први комад земље на коме је подигнута црква Светог Николе. А испод цркве комад зирата на коме се подиже виноград. А испод реченог винограда још један комад зирата који се граничи са водом званом Прасквица све до Великог потока. Трећи комад зирата испод Миришта. Четврти комад зирата испод Јазина. Пети комад зирата по имену Жабљак.

У коју цркву речени господар Балша постави свога калуђера и монаха Данила који ће чувати цркву и црквена добра до краја свога живота, а послије смрти реченог монаха Данила нека се стара онај који се у реченом манастиру буде затекао, а кога кумимо богом да речени манастир чува и да се о њему стара заједно са осталим калуђерима који се у њему буду налазили. А такова бијаше воља и заповијед господара Балше и његових великаша и његових калуђера и монага Данила. А ако се ко усуди да прекрши ову нашу благословену повељу, да батали, разори или учини каквог зла реченом манастиру, или онима који се у њему буду налазили, нека га стигне кастиг од господа Бога и његове милостиве матере, часне дјевице Марије, и Светог Јована Крститеља, и дванаест апостола и сабора светих отаца што се Никејци рекну, и свих светих. И сувише да буде присиљен платити казну градском вијећу триста перпера. А ако дође когод (с намјером) да учини какво добро манастиру Светог Николе, нека га благослове сви свеци горе поменути. Амин. А ова благословена повеља бијаше учињена у Будви пет дана прије рођења господа нашега Исуса Христа.

Фотографија корисника Јован Маркуш
Цркве Светог Николе манастира Прасквице из 1413. године

Присутни бијаху: Ђурђе Ђурашевић, војвода кнеза Балше и његов син Ђурашин, и поклисар господина Сандаља Хранића по имену Алекса Паштровић који се затекао код господара Балше, Которанин Ламбро Пучановић, Паштровић Дабижив Алексић из Будве, свештеници Бјеладин и Медоје и Радич Крекшић, Мароје Живковић, Стојан Радостић и сви остали Будвани. А извршилац овога бијаше пресвијетли војвода Ђурђе Ђурашевић. По наређењу господара Балше написао биљежник Деско.

А уза све то ја, господар Балша изражавам благодарност монаху Данилу да буде благословен и крепак, и да је знано свима и свакоме како је монах Данило са осталом калуђерском и монашком братијом купио у Рудоње Митровића комад земље за десет перпера вољом и милошћу господара Балше. А овом бијаше присутан Вукашин Бечић са сином Љешом, Тодор Ђурђевић, и Паштровић Никола Радосаљић са сином својим Алексом, Иван Мартиновић са својим сином Рајком, од Будве бијаше присутан Радић Кркшић, Ђурађ Турић са сином Николом и Стојан Радостић са својим сином Дабиживом, Нико Букумира са својим сином Јоном, Станац Бјелиновић са својим сином Живком. А ови комади зирата налазе се, један у Пресину, а други у Спилама. А поред тога, да је знано свима и сваком како ја, калуђер и монах Михаило остављам своју ћелију и виноград послије моје смрти господину манастира Светог Николе монаху Данилу и осталим калуђерима гдје почива тијело моје. Овоме бијаху присутни Нико Букумира, Стојан Радостић Верле (?) Бубчић, Дабижив Мастројевић, Радинус Михалић (или Микалић), Богоје Ковач (ковач), мајстор Вукота. Ову благословену повељу ја, господар Балша потписујем и потврђујемо на вјечна времена.

И још нека је знано свима и сваком како дође Јерослава са својим кћерима у посјету манастиру Светог Николе и предаде поклон реченом манастиру Светог Николе један комад зирата од своје властите баштине, а речени зират се зове Просија. Речени зират нека буде (прилог) у славу Светог Николе и његових калуђера, а од душа наших на вјечна времена. Овоме бијаше присутан Никола Паштровић са својим сином Алексом, Хрвоје Новаковић са својим сином Вукотом, Кањош са својим сином Радоњом, Остоја Станановић са својим…”

Насловна фотографија: Манастир Праскавица изнад Светог Стефана

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.