Како се ловац на Тита бранио пред америчким судом?

Никола Каваја (1932 – 2008) је био српски националиста и антикомуниста познат као ловац на Тита и по отмици авиона Америкен ерлајнса 1978. године због чега је осуђен на 65 година затвора. Овај необичан човек до краја живота остао је доследан својим ставовима због којих је платио високу цену и робијао скоро две деценије у злогласном Алкатразу.

Никола Каваја је рођен у Пећи од оца Митра, жандарма, и мајке Миље. Отац  му је био жандар и учествовао је у бројним потерама за качацима. У априлу 1941. године Немци су напали и окупирали Краљевину Југославију, а породица Каваја била је раздвојена и послата у различите затворске логоре у Албанији. Никола је одведен у логор Ћаф Пруше, касније у Куску, да би по капитулацији Италије 1943. године био ослобођен и пребачен у Недићеву Србију. После рата Никола Каваја завршио је ваздухопловну школу у Панчеву и са чином ваздухопловног потпоручника упућен на војну службу у Сомбор.

После сазнања да су му рођена браћа ухапшена и послата у логор на Голом Отоку, придружио се тајној антикомунистичкој групи, која је била организована у касарни ЈНА у Сомбору. Један од првих илегалних задатака Каваје, који је успешно извршио, био је да на спољнем зиду зграде Другог батаљона у војној бази напише паролу Смрт Јосипу Брозу и Комунистичкој партији Југославије. После ове акције у касарни је дигнута узбуна с циљем да се открију починиоци овог дела против државе, али Каваја није био откривен. У јуну 1953. године био је део групе одговорне за саботирање складиште горива на аеородрому у Сомбору, након чега је успео да избегне хапшење. Када је командант ове тајне групе ухапшен, Каваја је дезертирао из авијације.

Југословенске власти су га ухапсиле при покушају да пребегне преко границе у Аустрију и осудиле на осамнаест и по година затвора. После одслужене четири године побегао је из затвора пребегао у Аустрији где је ухапшен и пребачен у америчку војну базу, где је почео да ради за ЦИА против Југославије.

По налогу ЦИА био је пратилац краља Петра II Карађорђевића приликом сваког његовог боравка у Америци, и то пуних седам година, од 1964. године до краљеве смрти 1970. Каваја се сагласио на један од највећих задатака које је имала ЦИА био да изврши атентат на Јосипа Броза, председника Југославије. Броз је путовао у Бразил, Каваја га је пратио, али шансе да убије председника су осујећене пошто је Броз остао у резиденцији током целог боравка. Каваја је пратио Броза у Чиле, Мексико и у Сједињене Државе, али сви покушаји да убије Броза су откривени и завршени су неуспехом.

Каваја је био значајна личност и један од оснивача групе Српски ослободилачки покрет отаџбина – СОПО. Без одобрења ове организације поставио бомбу у дом југословенског конзула у Чикагу, што је био први напад на југословенске установе у САД и Канади. Ова организација је извршила бомбашке нападе на југословенске амбасаде у Вашингтону, САД и Отави у Канади, и конзулатима у Њујорку, Сан Франциску и Торонту.

Године 1978. Каваја је извео чувену акцију отмице америчког путничког авиона боинг 727 на лету за Чикаго, којим је планирао да одлети за Београд и обруши се на седиште Централног комитета Савеза комуниста Југославије. После силних убеђивања на савет свог адвоката одлетели су за Ирску, која га је брзо изручилаСједињеним Државама.

Осуђен је у САД на казну затвора од 65 година затвора. Кавајине акције и изуми изучавају се на Војној Академији САД, рангиран је од стране САД као седми у свету терориста. У затвору је био од 1979. до 1997. године и пуштен је на условни отпуст све до 2019. године. Прекршио је условни отпуст вративши се у Србију. Током акције Сабља Никола Каваја је био на кратко ухапшен 1. априла 2003. године. Умро је 2008. године у свом стану у Београду, а сахрањен на Цетињу по сопственој жељи.

У аутобиографској књизи „Командос“ Никола Каваја је до детаља описао како је текло његово испитивање у Америци од стране адвоката и тужиоца Мекалистера. Ево тег дела Кавајине књиге:

-Ви сте навели да сте припадали једној већој групи?

-Да, ја сам припадао једној већој групи официра завереника. Откривено је 92 војна лица, а да ли су сви они похватани и колико њих није ми познато, јер их нисам све лично познавао. Из групе оних са којима сам ја сараћивао и контактирао, доста њих је осуђено на велике робије.

-Ви сте војник по професији?

-Да!

-Ви сте директно умешани у бомбардовање југословенског конзулата овде у Чикагу, а 29. јануара 1967. године, у бомбардовању југословенских представништава широм Америке и Канаде, затим у низу подметања мина и експлозива око дипломатских центара Титове владе. И то пред организацијом Уједињених нација у Њујорку 1975. године и у Вашингтону пред амбасадом Југославије 1976. године. Овоме морам да додам и тешку експлозију у згради Генералног комитета Комунистичке партије Америке, на 36. улици на Менхетну, Њујорк. Све је то повезано са вама као и још низ кривичних дела које сте извршили!

-За сва та дела, која сте набројали, ја сам чуо, господине Мекалистер, и верујте да ми је много жао што и комунисти нису изгинули по тим јазбинама. А што се тиче мог мешања у све то, ви можете само да претпостављате, јер немате никаквих доказа! Ја сам први Србин у слободном свету који је повео оружану борбу против комуниста, усташа и осталих српских непријатеља! Учествовао сам у многим акцијама против комуниста у Америци и све то могу да докажем. Многи Хрвати, Муслимани, па и Египћани су моје акције приписивали себи. Нису непријатељи Срба у Америци без разлога испевали кратку песму о мени: „Све је мирно и нема белаја, док не дође Никола Каваја!”

-Господине Каваја, ви сте испред зграде СНО-а у Чикагу рекли Богоју Панајотовићу да вам је циљ упасти у југословенску амбасаду у Вашингтону и све које тамо затекнете побити из шмајсера, ако нађете још једног сличног вама. Запретили сте да бисте убили чак и председника Америке, ако бисте га тамо затекли?

-Све што сам онда казао Богоју Панајотовићу и сад бих рекао, јер и онда и сада су ми пред очима унакажена тела Драгише Кашиковића и мале Иванке Милошевић. Из тих Титових јазбина, које се признају за нека представништва, дошле су убице које ни малу децу не штеде. Ја сам хтео да их достојно осветим!

-Претпоставимо, господине Каваја, да држава одлучи да вас пусти на слободу, да ли бисте и даље радили против комуниста или бисте се повукли у миран живот?

-Господине тужиоче, ја не могу да лажем ни вас, ни овај мој народ што слуша. Читавог живота сам се служио истином и због ње страдао, али ћу и овог пута да кажем истину. Био ја пуштен данас или после 20 година робије, ја ћу бити већи антикомуниста него што сам био. Моја борба ће престати само онда када ме више не буде било у животу. Да сам у могућности, ја бих једним метком побио све комунисте на свету. Комунистима се може веровати само када су мртви, па и онда их треба ритнути ногом да би се то проверило!

-Ви сте киднаповали амерички авион да бисте попа Стоиљка Кајевића ослободили из затвора, а онда са њим побегли од казне?

-Тачно је да сам киднаповао амерички авион, мада против своје воље. План ми је био да киднапујем југословенски, али они нису саобраћали у то време, а ја нисам могао да чекам. Од казне нисам бежао, мада сам био запрепашћен неправдом која је учињена мени и мојим пријатељима. Моја намера је била да, пошто ослободим попа Стоиљка Кајевића, са њим у киднапованом авиону одлетим до Београда, до престонице комунистичке Југославије и онда авионом ударим у Централни комитет СКЈ. Ми бисмо изгинули, али би срушили ту јазбину, а лишили би живота бар стотину комуниста!

-Када је Кајевић одбио да вам се придружи, зашто нисте сами приступили реализацији тог плана?

-Да сам знао положај зграде Централног комитета СКЈ, ја бих се и сам упустио у то! Али ту проклету зграду нисам знао, јер је подигнута тринаест година после мог бекства из Југославије. Ту је могао само да помогне поп Кајевић, који је знао њену локацију. Све у свему, поп Кајевић је из неког разлога упропастио ту замисао.

-Зашто се онда нисте предали у Чикагу?

-Ја сам вам рекао да сам војник и мени је испод части да се предајем и то вама, који сте ми тако неправедно и увредљиво судили. Зато ми је једино решење било да потражим политички азил у некој од демократских земаља.

-Ви сте се, господине Каваја, уверили да су обе авионске посаде чинили антикомунисти као и ви, али сте ипак вашим киднаповањем авиона угрозили и њихове животе?

-Тачно је то, тужиоче, али је још тачније да сте ме ви, вашим нетачним подацима приказаним на суду, гурнули у тај злочин. Ја нисам могао да дозволим да ви мене тужите и суд ми суди на основу нетачних података.

– Како вам је успело да у авион унесете експлозив?

-У ташни, јер ваши рендгени не реагују на пластику!

-Ви сте, дакле, професионалац. Знали сте да ћете да успете?

-Ја сам знао да ћу уграбити авион, али ја опет хоћу да нагласим да никада нисам био терориста, а то није ни мој српски народ. Ви сте имали прилику да чујете обе авионске посаде. Нико ме није теретио за претњу или нечовечан поступак, па чак ни пилот-инжењер из другог авиона, који је, у ствари, био инспектор ФБИ-ја и имао задатак да ме убије. Поред свега тога, ја знам да сам починио кривично дело и спреман сам да одговарам. Али, ово што рекох односи се само на овај суд, док је онај први за мене био срамни суд, монтиран од стране комунистичке Југославије и диктатора Јосипа Броза Тита.